Химна
From Wikipedia, the free encyclopedia
Химна (грч. - песма, хвалоспев) је песма у славу Бога, идеологије или државе. Химна изражава оданост, лојалност, побожност, као и преданост, приврженост и поштовање.[1]
Химна је најстарија песничка врста коју сусрећемо делимично већ код Египћана, Вавилонаца и Асираца. Код Грка свака песма до 6. века п. н. е. назива химном, а касније су то само песме које су посвећене боговима и херојима. У Римско царство химнама је увеличаван култ царева.
У средњем веку химне су биле црквене песме, а у ренесанси се химнама описују лепоте природе. Касније, са стварањем првих нација настају националне и родољубиве химне, а појавом друштвених класа и борбене. Од тих је најпознатија француска Марсељеза[2][3][4] (франц. ) и Интернационала (франц. ) као корачница радничке класе.
У 19. веку се уводе посвуда националне химне,[5][6] као химне владару у монархијама.