Француски језик
романски језик / From Wikipedia, the free encyclopedia
Француски језик (фр. или ) је један од романских језика који се примарно користи у Француској, Белгији, Швајцарској, прекоморским територијама Француске, као и бившим колонијама Француске и Белгије, укључујући Квебек у Канади. Француски је службени језик у 29 земаља, већина којих су чланови Франкофоније (фран. La Francophonie), заједнице земаља француског говорног подручја. Он је говорни језик у Француској, јужној Белгији, западној Швајцарској, Монаку, провинцијама Квебек, Њу Брансвик, и деловима Манитобе и Онтарија у Канади, деловима САД у државама Луизијана, Мејн, Њу Хемпшир и Вермонт, Међу образованим класама у северној и западној Африци, Хаитима, Француској Полинезији и разним заједницама другде. Овај језик користи 110 милиона становника на Земљи као први језик, а укупно 190 милиона људи га користи у свакодневној комуникацији. Према демографским пројекцијама, пре свега због високог наталитета афричког франкофонског становништва. Француски језик је други језик по бројности на свету према броју људи који га уче (после енглеског језика).[1]
француски језик | |
---|---|
langue française, français | |
Изговор | [fʁɑ̃sɛ] |
Говори се у | 29 држава |
Регион | Француска, Канада, Белгија, Швајцарска, Демократска Република Конго, Обала Слоноваче и још 46 земаља. |
латиница (француска варијанта) | |
Званични статус | |
Службени језик у | 29 држава Уједињене нације Међународни олимпијски комитет Европска унија |
Регулише | Француска академија (l'Académie française) |
Језички кодови | |
ISO 639-1 | fr |
ISO 639-2 | fre (B) fra (T) |
ISO 639-3 | fra |
Државе у којима је матерњи језик
Државе у којима је административни језик
Државе у којима је језик културе
Регија у којима је мањински језик | |
Франкофонска Африка Државе које представљају део Франкофоније (укупно 410 мил. становника 2017)
Државе које су понекад део Франкофоније
Државе које нису франкофонске, али су чланице или посматрачи Међународне организације Франкофонија (OIF) |
Француски језик је изведен из говорног латинског језика Римског царства, као што су и језици: Италијански, Португалски, Шпански, Румунски, Каталонски и други. Француски је еволуирао из Гало-романског, говорног латинског у Галији, и специфичније у Северног Галији. Његови најближи сродници су други романски језици — језици који се историјски говоре у северној Француској и у јужној Белгији, које је Француски у углавном заменио. Француски је такође био под утицајем матерњих Келтских језика северне римске Галије, као што је Белгијска Галија и (Германски) Франачки језици пост-римских Франачких освајача. У данашње време, захваљујући француској прекоморској експанзији, постоје бројни Креолски језици утемељени на француском језику, пре свега Хаићански креолски језик. Особа са француског говорног подручја се назива франкофон.
Према истраживању Европске комисије, Француски је четврти најшире коришћени матерњи језик у Европској унији.[1] Он је трећи по броју људи који га разумеју у ЕУ.[2] Услед француског и белгијског колонијализма почевши од 17. и 18. века, француски је уведен у нове територије Америка, Африке и Азије. Већина оних који га користе као други језик пребива у франкофонској Африци, посебно у Габону, Алжиру, Маурицијусу, Сенегалу и Обали Слоноваче.[3] Године 2007, процењивало се да постоји око 75 милиона особа којима је Француски матерњи језик;[4] и да укупно има 338 милиона људи који могу да га говоре. Према демографским пројекцијама које су произвели и , тотални број говорника француског ће бити приближно 500 милиона године 2025. и 650 милиона до 2050 или 7% будуће светске популације.[5] У складу са овим предвиђањима, извештај који је 2014. издала организација процењује да 274 милиона људи говори француски, било као први или други језик.[6][7]
Француски има дугу историју као међународни језик трговине, дипломатије, књижевности и научних стандарда и он је званични језик многих међународних организација укључујући Уједињене нације, Европску унију, NATO, и . Године 2011, је проценио да је француски један од три највише коришћена пословна језика, након енглеског и кинеског.[8]
Од 1970. постоји међународна организација за сарадњу земаља у којима је француски званични, или важан језик у комуникацији и култури. Ова организација се зове „Франкофонија“.