Јиланд[1] или Јитланд (дан., ), је део Данске који је једино копном повезан с остатком Европе. Реч потиче из средњовековног данског језика, што значи „земља Јита“.
Дански дио Јиланда обухвата 29.777 и чини више од 2/3 укупне данске површине. Од Скагена на северу до границе на југу је 382 km. Од најисточније тачке код Грене па до западне обале је 191 . На Јиланду живи 2.463.000 становника.
Јиланд је полуострво омеђено Северним морем на западу, Скагераком на северу, Категатом и Балтичким морем на истоку и Немачком на југу. Географски и историјски, Јиланд обухвата регионе Јужног Јиланда (историјски такође Шлесвиг), Западног Јиланда, Источног Јиланда (укључујући Дјурсланд) и Северног Јиланд (укључујући Химерланд, Вендисел, Ханхеред и Ти). Од средине 20. века такође је постало уобичајено означавати област под називом Централни Јиланд (Midtjylland), али њена дефиниција варира. Постоји неколико историјских подела и регионалних назива, а неки се сусрећу и данас. Они укључују Nørrejyllland (историјски назив за целу област северно од Јужног Јиланда, а није идентичан са Nordjylland), Sydvestjylland, Sydjylland (најјужнији део Нерејиланда, за разлику од јужнијег Сендерјиланда), Нордвестјиланд, Кронјиланд и други. Политички, Јиланд тренутно обухвата три савремена данска административна региона Северни Јиланд, Регион Централне Данске и Регион Јужне Данске, заједно са деловима немачке државе Шлезвиг-Холштајн.[2]
Најсевернији део Јиланда је одвојен од копнаЛимфјордом, уским воденим делом који дели полуострво од обале до обале. Лимфјорд је раније био дугачак улаз бочате воде, али је фебруарска поплава 1825. створила везу између обала.[3] Ова област се зове Севернојутландско острво, Вендсисел-Ти (по његовим окрузима) или једноставно Јиланд северно од Лимфјорда; само је делимично упоредиво са регионом Северни Јиланд.
Јиланд је историјски био једна од три земље Данске, друге две су Сканија и Селанд. Пре тога, према Птоломеју, Јиланд или Кимбријски Черсон били су дом Тевтонаца, Кимбра и Шаруда.
Пагански Саксонци су насељавали најјужнији део полуострва, који се граничио са Балтичким морем, све до саксонских ратова 772–804 у нордијском гвозденом добу, када их је Карло Велики насилно покорио и приморао на христијанизацију. Стара Саксонија је била политички апсорбована у Каролиншко царство и Абодрити (или Оботрити), група ВендскихСловена који су се заклели на верност Карлу Великом и који су се већим делом преобратили у хришћанство, пресељени су у ову област да би је населили.[5] Стара Саксонија је касније названа Холштајн.
Током индустријализације 1800-их, Јиланд је доживео велику и убрзану урбанизацију и многи људи са села су одлучили да емигрирају. Међу разлозима је био висок и убрзан раст становништва; током века, данско становништво је порасло два и по пута на око 2,5 милиона 1901. године, са милион људи додато у последњем делу 1800-их. Овај раст није узрокован повећањем стопе фертилитета, већ бољом исхраном, санитарним условима, хигијеном и здравственим услугама. Више деце је преживело, а људи су живели дуже и здравије. У комбинацији са падом цена житарица на међународним тржиштима због Дуге депресије, и бољим приликама у градовима због све веће индустријализације, многи људи на селу су се преселили у веће градове или емигрирали. У каснијој половини века, око 300.000 Данаца, углавном неквалификованих радника из руралних подручја, емигрирало је у САД или Канаду.[6] То је износило више од 10% тадашњег укупног становништва, али су нека подручја имала чак и већу стопу емиграције.[7][8] Године 1850, највећи градови Јиланда Алборг, Архус и Рандерс нису имали више од око 8.000 становника сваки; до 1901. године, Архус је нарастао на 51.800 грађана.[9]
Године 1825, јака олуја у Северном мору на западној обали Јиланда пробила је превлаку Агер Танге у области Лимфјорда, одвојивши северни део Јиланда од копна и ефективно створивши Северно Јиландско острво. Олујни пробој Агер Танга створио је канал Агер, а друга олуја 1862. године створила је канал Тиборен у близини. Канали су омогућили бродовима да пређу до Скагерачког мора. Канал Агер се поново затворио током година, због природног наноса, али канал Тиборен се проширио и био је утврђен и обезбеђен 1875. године.[10]
Karen Lerbech (9. 11. 2019). „Da danskerne udvandrede”[When the Danes emigrated] (на језику: дански). Danmarks Radio (DR). Приступљено 14. 2. 2019.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Henning Bender (20. 11. 2019). „Udvandringen fra Thisted amt 1868-1910”[The emigration from Thisted county 1868-1910] (на језику: дански). Historisk Årbog for Thy og Vester Hanherred 2009. Приступљено 14. 2. 2019.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Bo Poulsen (22. 8. 2019). „Stormfloden i 1825, Thyborøn Kanal og kystsikring”[The flood in 1825, Thyborøn Channel and coastal protection]. danmarkshistorien.dk (на језику: дански). Aarhus University. Приступљено 13. 6. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Bain, R. Nisbet. Scandinavia: A Political History of Denmark, Norway and Sweden from 1513 to 1900 (2014) online
Bagge, Sverre. Cross and Scepter: The Rise of the Scandinavian Kingdoms From the Vikings to the Reformation (Princeton University Press; 2014) 325 pages;
Derry, T. K. A History of Scandinavia: Norway, Sweden, Denmark, Finland and Iceland. (U of Minnesota Press, 1979.). Derry, T. K. (7. 4. 2000). History of Scandinavia: Norway, Sweden, Denmark, Finland, and Iceland. U of Minnesota Press. ISBN0-8166-3799-7.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Lauring, Palle (1995). A History of Denmark (3rd изд.). Copenhagen: Høst & Søn. ISBN87-14-29306-4.
Oakley, Stewart. A short history of Denmark (Praeger Publishers, 1972)
Barton, H. A. Scandinavia in the Revolutionary Era, 1760–1815 (Minneapolis, 1986)
Bregnsbo, Michael (2014). „The motives behind the foreign political decisions of Frederick VI during the Napoleonic Wars”. Scandinavian Journal of History. 39 (3): 335—352. S2CID144295510. doi:10.1080/03468755.2014.907197..
Campbell, John L., John A. Hall, and Ove Kaj Pedersen, eds. National Identity and the Varieties of Capitalism: The Danish Experience (Studies in Nationalism and Ethnic Conflict) (2006)
Etting, Vivian. Queen Margrete I, 1353–1412, and the Founding of the Nordic Union (Brill, 2004) online edition[мртва веза]
Gouges, Linnea de (2014) From Witch Hunts to Scientific Confidence; The Influence of British and Continental Currents on the Consolidation of the Scandinavian States in the 17th Century (Nisus Publications).
Jespersen, Leon. "Court and Nobility in Early Modern Denmark," Scandinavian Journal of History, September 2002, Vol. 27 Issue 3, pp. 129–142, covers 1588 to 1650
Jonas, Frank. Scandinavia and the Great Powers in the First World War (2019) online review
Munck, Thomas. The peasantry and the early absolute monarchy in Denmark, 1660–1708 (Copenhagen, 1979)
Jensen, Niklas Thode; Simonsen, Gunvor (2016). „Introduction: The historiography of slavery in the Danish-Norwegian West Indies, c. 1950-2016”. Scandinavian Journal of History. 41 (4–5): 475—494. doi:10.1080/03468755.2016.1210880.
Eichberg, Henning (2011). „Sporting History, Moving Democracy, Challenging Body Culture – the Development of a Danish Approach”. Stadion. 37 (1): 149—167. doi:10.5771/0172-4029-2011-1-149.
Jacobsen, Brian Arly. "Islam and Muslims in Denmark." in Marian Burchardt and Ines Michalowski, eds. After integration: Islam, conviviality and contentious politics in Europe (Springer Fachmedien Wiesbaden, 2015) pp: 171–186.
Kirmmse, Bruce. Kierkegaard in Golden Age Denmark (Indiana University Press, 1990)
Mordhorst, Mads. "Arla and Danish national identity–business history as cultural history." (2014). „Arla and Danish national identity – business history as cultural history”. Business History. 56 (1): 116—133. S2CID143623819. doi:10.1080/00076791.2013.818422. pp: 116–133.
Rossel, Sven H. A History of Danish Literature (University of Nebraska Press, 1992) 714pp
Schwarz, Martin. Church History of Denmark (Ashgate, 2002). 333 pp.0-7546-0307-5
Abildgren, Kim. "Estimates of the national wealth of Denmark 1845–2013" (Danmarks Nationalbank Working Papers No. 92., 2015) online
Hornby, Ove. "Proto-Industrialisation Before Industrialisation? The Danish Case," Scandinavian Economic History Review, April 1982, Vol. 30 Issue 1, pp. 3–33, covers 1750 to 1850
Johansen, Hans Chr. (октобар 1983). „Trends in Modern and Early Modern Social History Writing in Denmark after 1970”. Social History. 8 (3): 375—381. doi:10.1080/03071028308567573.CS1 одржавање: Формат датума (веза) , pp.375–381
Kjzergaard, T. The Danish Revolution: an ecohistorical interpretation (Cambridge, 1995), on farming
Lampe, Markus, and Paul Sharp. A Land of Milk and Butter: How Elites Created the Modern Danish Dairy Industry (U of Chicago Press, 2018) online review
Olson, Kenneth E. The history makers;: The press of Europe from its beginnings through 1965 (LSU Press, 1966) pp. 50 – 64
Topp, Niels-Henrik. "Unemployment and Economic Policy in Denmark in the 1930s," Scandinavian Economic History Review, April 2008, Vol. 56 Issue 1, pp. 71–90
Barfod, Jörgen H.: The Holocaust Failed in Denmark. Kopenhagen 1985.
Berdichevsky, Norman (2002). The Danish-German Border Dispute, 1815–2001: aspects of cultural and demographic politics. Academica Press. ISBN1-930901-34-8.
Buckser, Andrew: After the Rescue: Jewish identity and community in contemporary Denmark. ORT 2003.
Lund, Joachim. "Denmark and the European New Order, 1940-1942," Contemporary European History, August 2004, Vol. 13 Issue 3, pp. 305–321
Brincker, Benedikte. "When did the Danish nation emerge? A review of Danish historians' attempts to date the Danish nation," National Identities, December 2009, Vol. 11 Issue 4, pp. 353–365
Haue, Harry (2013). „"Transformation of history textbooks from national monument to global agent."”. Nordidactica: Journal of Humanities and Social Science Education. 1 (2013): 80—89.. online
Jørgensen, Simon Laumann. "The History We Need: Strategies of Citizen Formation in the Danish History Curriculum." Scandinavian Journal of Educational Research (2014): 1–18.
Mariager, Rasmus (2019). „Danish Cold War Historiography”. Journal of Cold War Studies. 20 (4): 180—211. S2CID67876493. doi:10.1162/jcws_a_00825..
Olesen, Thorsten B., ed. The Cold War and the Nordic countries: Historiography at a crossroads (University Press of Southern Denmark, 2004).
Pedersen, Christian Damm. "Empire and the Borders of Danish History." (2014).
Robert Bohn: Dänische Geschichte. München: Beck, 2001. – (Beck'sche Reihe; 2162). Bohn, Robert (2001). Dänische Geschichte. C.H.Beck. ISBN3-406-44762-7.
Eva Heinzelmann / Stefanie Robl / Thomas Riis (Hrsg.): Der dänische Gesamtstaat, Verlag Ludwig, Kiel. Heinzelmann, Eva (2006). Der dänische Gesamtstaat: Ein unterschätztes Weltreich?. Ludwig. ISBN978-3-937719-01-6..
Erich Hoffmann: „Der heutige Stand der Erforschung der Geschichte Skandinaviens in der Völkerwanderungszeit im Rahmen der mittelalterlichen Geschichtsforschung.“ In: Der historische Horizont der Götterbild–Amulette aus der Übergangsepoche von der Spätantike zum Frühmittelalter. Göttingen 1992. S. 143–182.
Jörg-Peter Findeisen: Dänemark. Von den Anfängen bis zur Gegenwart. Regensburg 1999.
Carr, William. Schleswig-Holstein, 1815–1848: A Study in National Conflict (Manchester University Press, 1963).
Price, Arnold. "Schleswig-Holstein" in Encyclopedia of 1848 Revolutions (2005) online
Steefel, Lawrence D. The Schleswig-Holstein Question. 1863-1864 (Harvard U.P. 1923).
Thaler, Peter. Of Mind and Matter: The Duality of National Identity in the German-Danish Borderlands. West Lafayette: Of Mind and Matter: The Duality of National Identity in the German-Danish Borderlands. Purdue University Press. 2009. ISBN978-1-55753-524-5..
Svensson, Harald (1976). „Pingo problems in the Scandinavian countries”. Biuletyn Peryglacjalny. 26: 33—40.