Digitalni identifikator objekta

Digitalni identifikator objekta (engl. , ) je ime koje se koristi za jedinstvenu identifikaciju elektronskih dokumenata i drugih entiteta. je stabilniji metod označavanja dokumenata nego . U sistemu, ime dokumenta je nepromenljivo u toku životnog veka dokumenta, za razliku od adrese koja je podložna promenama, kao što je promena organizacije datoteka na veb serveru. sistem se može koristiti za lociranje validne URL adrese dokumenta.^{[traži se izvor]}

Logo

sistem je ostvaren kroz saradnju agencija za registrovanje, koordiniranu kroz Internacionalnu zadužbinu,^[1] koja je razvila i nadgleda sistem. Od 2000. godine, sistem je razvijen i ugrađen u više izdavačkih programa. Do kraja 2009. godine ovaj sistem je u upotrebi u nekih 4000 organizacija, koje su izdale oko 43 miliona imena.^[2]

imena

ime se formira od niza simbola koji su podeljeni u dva dela: prefiks i sufiks. Prefiks označava registranta, a sufiks označava specifični objekat. Većina validnih karaktera su dozvoljeni. Ne pravi se razlika između velikih i malih slova. Na primer, u imenu 10.1000/182, prefix je 10.1000, a sufiks je 182.

Vidi još

• Handle sistem
• Digitalni identitet
• Identifikator objekta
• Univerzalni jedinstveni identifikator (UUID)