Адрани

Адрани је насељено шумадијско место града Краљева у долини Западног Поморавља, које административно припада Рашком округу. Према попису из 2011. било је 2232 становника.

Адрани
Западна Морава - Адрани
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Рашки
Град	Краљево
Становништво
— 2011.	2232
Географске карактеристике
Координате	43° 45′ 02″ С; 20° 38′ 03″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	180
Адрани Адрани на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	36203
Позивни број	036
Регистарска ознака

Налази се на четири километра од Краљева, на десној обали Западне Мораве, на надморској висини од 108 метара. Укупна површина насеља износи 1236 хектара.

ОШ „Драган Маринковић” Адрани

Село је добило назив на веома занимљив начин. Сељаци су овде живели углавном од земљорадње, а своје њиве називали „аде“ па је позната њихова свакодневна мисао „ада нас лебом рани“. Од те синтагме настао је назив Адрани.

Овде се налазе ОШ „Драган Маринковић” Адрани и Железничка станица Адрани. Овде је рођен музичар Новица Неговановић.

Историја

И поред тога што је насеље веома старо његов први помен у писаним документима потиче из новијег доба, тј. 1783. године, када су га аустријски картографи унели у своје војне карте. Пошто се у турским пописима не помиње, а ни у ранијим аустријским картама из 1718. могло би се претпоставити да је насеље основано половином 18. века. Међутим, антропоним (Јадран) из кога је име насеља настало ипак је старо. То потврђује и сачувани топоним Црквина као споменик далеке прошлости јер народно памћење не зна да је у насељу црква постојала. Нема сумње, цркву су Турци порушили у време великих пустошења крајем 16. и почетком 17. века када је насеље потпуно напуштено. После пожаревачког мира 1718. године граница између турског и аустријског царства ишла је долином Западне Мораве, па је из граничне зоне и онако малобројно становништво било исељено. Тек када је Београдским миром 1739. године граница померена према северу, насеље је поново обновљено.

Демографија

У насељу Адрани живи 1778 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,2 година (40,9 код мушкараца и 41,4 код жена). У насељу има 677 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,25.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[1] Година Становника 1948. 1.291 1953. 1.370 1961. 1.537 1971. 1.709 1981. 1.899 1991. 2.065 2.029 2002. 2.198 2.257

Етнички састав према попису из 2002.‍[2]
Срби			2.179	99,13%
Црногорци			10	0,45%
Хрвати			3	0,13%
непознато			3	0,13%

Становништво према полу и старости^[3]

	м			ж
?	12			14
80+	18			27
75—79	29			61
70—74	62			67
65—69	78			61
60—64	62			66
55—59	44			57
50—54	92			82
45—49	94			88
40—44	88			82
35—39	50			74
30—34	78			65
25—29	74			64
20—24	64			65
15—19	72			87
10—14	41			68
5—9	54			53
0—4	54			51
Просек :	40,9			41,4

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 235 266 352 442 531 601 677

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 106 147 130 153 78 43 13 6 1 0 3,25

Домаћинства

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	917	258	589	46	24	0
Женски	960	192	583	149	32	4
УКУПНО	1.877	450	1.172	195	56	4

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	373	21	0	0	125
Женски	216	22	0	0	52
УКУПНО	589	43	0	0	177
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	7	33	41	9	61
Женски	1	13	47	16	8
УКУПНО	8	46	88	25	69
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	5	2	26	11	7
Женски	2	6	5	14	27
УКУПНО	7	8	31	25	34
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	10	0	0	15
Женски	2	0	0	1
УКУПНО	12	0	0	16

Становништво по делатностима које обавља

Познате личности

• Новица Неговановић - (1945-2021) српски композитор, свирач и певач народних песама.

Референце

1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација ()
• Гугл сателитска мапа ()
• План насеља на мапи ()