Регистарске ознаке у Србији

From Wikipedia, the free encyclopedia

Регистарске ознаке у Србији
Remove ads

Регистарске ознаке у Србији се састоје од двословне ознаке града (или општине), потом три или четири цифре и два насумична латинична слова. Таблице су беле боје, оивичена црном линијом и на њој је са леве стране, на плавој подлози, белим словима исписана међународна ознака Србије , црним словима исписана је ознака регистарског подручја, а црним цифрама и словима, између којих је утиснут знак „-”, исписан је регистарски број возила. Између ознака регистарског подручја и регистарског броја возила утиснут је црвени штит на коме је бели крст између четири оцила бридовима окренутих ка вертикалној греди крста. Ознака регистарског подручја на регистарској таблици исписује се и на ћириличком писму испод утиснутог црвеног штита. Актуелни формат таблица почео је да се примењује од 1. јануара 2011. године, а до те године био је у употреби формат из доба СФРЈ који је са мањим изменама коришћен још од 1961. године.

Обичне таблице
Thumb
Регистарске таблице Савезне Републике Југославије, које су у Србији издаване до 31. децембра 2010.
Thumb
Мапа регистарских ознака возила у Србији
Remove ads

Изглед

Регистарски број возила састоји се од ознаке региона, комбинације цифара 0 до 9 на три позиције, тј. четири за Београд, и комбинације слова на две позиције, тј. од до или до . До 1. августа 2017. слова регистарског броја су била сва слова латиничног писма која се користе у српском језику сем диграфа (), а такође су била додата и латинична слова и . Тог датума на таблицама су укинута слова и , као и и , док се слово још увек користи. Слова са квачицама се и даље користе у кодовима региона.

Регистарске ознаке за таксисте имају словну ознаку „“.

Регистарске таблице за моторна и прикључна возила која не испуњавају прописане услове у погледу димензија (дужине, ширине и висине), односно чија је највећа дозвољена маса већа од 40 тона, израђују се у јарко црвеној боји и на њима је белим словима исписана ознака регистарског подручја, а белим бројевима — регистарски број возила. Такође њихова словна ознака је „”.

Ако је на моторном возилу, осим на мотоциклу, израђена површина на задњем делу возила на коју се не може поставити стандардна регистарска таблица, на захтев власника возила може се израдити посебна задња регистарска таблица правоугаоног облика.

Димензије стандардних регистарских таблица за моторна возила су 520,5 са 112,9 милиметара.

Слова која се користе на таблицама
Remove ads

Ознаке на стандардним таблицама

Ово је списак ознака регистарских подручја (односно региона), који се користе у Републици Србији, абецедним редом. Тренутно их има 74.[1]

Више информација Ознака, Стоји за ...
Remove ads

Косово и Метохија

На територији Косова и Метохије користе се посебне регистарске таблице које издаје Република Косово. Раније је УНМИК издавао посебне таблице за територију покрајине, али српско становништво је закључно са 2023. годином користило таблице које су издавали органи Републике Србије.[2]

Thumb
Рег. таблица Приштинског округа
у систему Републике Косово
Више информација Ознака, Округ по адм. подели Републике Косово✽ ...
Више информација Ознака, Стоји за ...

Ознаке које су раније биле у употреби

Више информација Ознака, Стоји за ...
Remove ads

Ознаке на дипломатским таблицама

Регистарске таблице за возила дипломатских и конзуларних представништава, мисија страних држава и представништава међународних организација у Републици Србији и њиховог особља, као и страних трговинских, саобраћајних, културних и других представништава, страних дописништава и сталних страних дописника, односно странаца сталних службеника у овим представништвима садрже: међународну ознаку Републике Србије, ознаку места регистарског подручја (седиште представништва или боравишта особља), бројчану ознаку земље из које је представништво регистровано у Републици Србији, словну ознаку делатности представништва, односно статуса лица у тим представништвима, регистарски број возила и годину за коју важи регистрација.

Таблице су црне боје са жутим регистарским ознакама, формата 12(3)-А-456. Прва два (или три) броја пружају информацију о држави из које потиче мисија, слово у средини означава тип мисије, а последња три броја редни број регистарске таблице.

Словне ознаке делатности представништва, односно статуса лица у тим представништвима на регистарским таблицама су следеће:

Више информација Скраћеница, Објашњење ...

Бројевима се означава земља из које мисија потиче:[тражи се извор]

Више информација Скраћеница, Мисија ...


Осим ових ознака, „дипломатске“ таблице на свом левом крају садрже исписане мањим писмом ознаку града, односно регистарског подручја где возило регистровано (нпр. БГ), као и задње две цифре године за коју је регистровано (нпр. 11).

Remove ads

Нове регистарске ознаке

Првобитним Правилником о утврђивању регистарских подручја, који је требало да важи од 15. децембра 2007. године[3], било је предвиђено постојање 34 регистарских подручја, односно укидање извесног броја ознака. Без регистарске ознаке је требало да остану: Аранђеловац, Вршац, Горњи Милановац, Лозница, Параћин, Прибој, Рума и Трстеник.

Губљење регистарских ознака је изазвало негативне реакције јавности[4], па је убрзо тај Правилник стављен ван снаге.

Усвајањем новог Закона о безбедности саобраћаја на путевима 2008. године, усвојен је и нови Правилник о утврђивању регистарских подручја, чиме је њихов број повећан за 33 подручја, те је укупан број регистарских подручја у Србији 74. На иницијативу грађана општине Нова Варош, овај град је добио своју регистарску ознаку, па је број регистарских подручја повећан на 75.[5] Издавање нових регистарских таблица (по димензијама, садржају и фонту), усклађеним са новим регистарским подручјима, почело је 1. јануара 2011. године.[6]

Remove ads

Галерија

Види још

Напомене

^ Република Косово (алб. ) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.

Референце

Спољашње везе

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Remove ads