српски вајар From Wikipedia, the free encyclopedia
Александар Зарин (Српска Црња, 1923. — Београд, 1998) био је српски вајар. Ликовну академију и специјални курс је завршио у Београду. Био је доцент Академије за ликовне уметности у Београду.
Александар Зарин | |
---|---|
Датум рођења | 1923. |
Место рођења | Српска Црња, Краљевина СХС |
Датум смрти | 1998. |
Место смрти | Београд, СР Југославија |
Први пут излагао 1950. године. Извео је више јавних споменика. Самосталне изложбе:
Излагао на колективним изложбама у земљи са Удружењем ликовних уметника Србије, Групом Самостални, Групом Простор 8, на изложбама СЛУЈ-а, Октобарском салону, изложби НОБ у делима ликовних уметника, изложби Савремена српска уметност у Загребу.[1] Један је од десет уметника који су излагали на првом Октобарском салону 1960 године.[2] Учествовао на изложби Савремена југословенска уметност у Лозани 1962. године
Александар Зарин аутор је низа спомен биста посвећених песницима. На свој начин Зарин се одужио Бранку Радичевићу, Ђури Јакшићу, Десанки Максимовић, Јовану Јовановићу Змају, Алекси Шантићу. Током живота, дружио се са Скендером Куленовићем, Стеваном Раичковићем и Душком Радовићем, чије бисте је такође израдио, али их је за живота чувао у свом атељеу, на Топчидеру. Након смрти Зарина, споменик Скендера Куленовића постављен је на Козари, споменик Душку Радовићу на Ташмајдану, а биста Стевана Раичковића на Калемегдану.[3]
Нека његова дела су:
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.