српски лингвиста, редовни члан Српске академије наука и уметности и стални члан сарадник Матице српске From Wikipedia, the free encyclopedia
Александар Младеновић (Битољ, 25. август 1930 — Београд, 6. април 2010) био је српски лингвиста, редовни члан Српске академије наука и уметности и стални члан сарадник Матице српске.
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
Александар Младеновић | |
---|---|
Датум рођења | 25. август 1930. |
Место рођења | Битољ, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 6. април 2010. (79 год.) |
Место смрти | Београд, Србија |
Рођен је 25. августа 1930. године у Битољу, у српској породици. Гимназију је завршио у Крушевцу 1949. године. Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду на Групи за српски језик и књижевност. Као студент у два маха је добио награду Ректората Београдског универзитета. Каријеру је започео као асистент за историју српског језика на Филозофском факултету у Новом Саду, где је докторирао 1963. године са темом „О народном језику Јована Рајића“. Затим је изабран за доцента (1963), потом за ванредног професора (1968) и најзад за редовног професора (1973). Десет година је био шеф Катедре за српски језик. Године 1995. одлази у пензију.
Од 1978. године до смрти био је начелник Археографског одељења Народне библиотеке Србије у Београду.
Био је председник Одбора за Косово и Метохију и Одбора за дијалектологију Српске академије наука и уметности
Велики број радова посветио је проучавању историје српског књижевног и народног језика друге половине XVIII и прве половине XIX века.[1] Проучавао је и српскословенску епоху српског народног и књижевног језика.
Припада групи његошолога која се посебно занима за разна филолошка и друга питања у вези са Његошевим делом. Из те области је објавио низ радова и две књиге. Последње његово издање Горског вијенца (2001) једно је од најпотпунијих у погледу коментара и објашњења стихова, са доста исцрпним речником мање познатих речи у овом делу.
Две најпотпуније библиографије његових објављених радова налазе се у Годишњаку Српске академије наука и уметности 104 (1998) 497-524 и 110 (2004) 305-340.
Године 1979. као начелник Археографског одељења Народне библиотеке Србије учествује у покретању научног часописа Археографски прилози чији је уредник од почетка. Часопис излази и данас. Александар Младеновић је главни и одговорни уредник Зборника Матице српске за филологију и лингвистику (Нови Сад) и Српског дијалектолошког зборника (Београд), а члан је Уредништва Јужнословенског филолога (Београд) - најеминентнијих лингвистичких гласила у Србији.
Младеновић је по позиву држао предавања на низу универзитета: у Сарајеву, Скопљу, Кракову, Варшави, Софији и Лењинграду (данас Санкт Петербург). Учествовао је с рефератима на међународним славистичким конгресима: у Прагу (1968), Варшави (1973), Загребу (1978), Кијеву (1983) и Софији (1988), као и на многим домаћим и иностраним научним конференцијама и скуповима.
За свој наставни и научни рад А. Младеновић је добио низ признања:
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.