1930 - Wikiwand

1930. је била проста година.

Укратко Миленијум:, Векови: ...

Миленијум:	2. миленијум
Векови:	19. век 20. век 21. век
Деценије:	1910-е 1920-е 1930-е 1940-е 1950-е
Године:	1927 1928 1929 1930 1931 1932 1933
1930 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:\|312px]]
[[Датотека:\|312px]]

1930 на Викимедијиној остави.

Догађаји

јануар
П	У	С	Ч	П	С	Н
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31

фебруар
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28

март
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30
31

април
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30

мај
П	У	С	Ч	П	С	Н
			1	2	3	4
5	6	7	8	9	10	11
12	13	14	15	16	17	18
19	20	21	22	23	24	25
26	27	28	29	30	31

јун
П	У	С	Ч	П	С	Н
						1
2	3	4	5	6	7	8
9	10	11	12	13	14	15
16	17	18	19	20	21	22
23	24	25	26	27	28	29
30

јул
П	У	С	Ч	П	С	Н
	1	2	3	4	5	6
7	8	9	10	11	12	13
14	15	16	17	18	19	20
21	22	23	24	25	26	27
28	29	30	31

август
П	У	С	Ч	П	С	Н
				1	2	3
4	5	6	7	8	9	10
11	12	13	14	15	16	17
18	19	20	21	22	23	24
25	26	27	28	29	30	31

септембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30

октобар
П	У	С	Ч	П	С	Н
		1	2	3	4	5
6	7	8	9	10	11	12
13	14	15	16	17	18	19
20	21	22	23	24	25	26
27	28	29	30	31

новембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
					1	2
3	4	5	6	7	8	9
10	11	12	13	14	15	16
17	18	19	20	21	22	23
24	25	26	27	28	29	30

децембар
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

Јануар

31. јануар — отворена је Лондонска поморска конференција, која је завршена 22. априла споразумом Уједињеног Краљевства, САД, Француске, Италије и Јапана о регулисању подморничког ратовања.

Фебруар

18. фебруар — Клајд Томбо открио Плутон док је проучавао фотографије снимљене у јануару.

Март

1. март — Предсједнички избори у Бразилу: паулиста Хулио Престес побеђује кандидата Либералне алијансе Гетулиа Варгаса.
2. март — У "Правди" објављен Стаљинов чланак "Вртоглавица од успеха", упозорава на пребрзу и насилну колективизацију - притисак привремено попушта.
6. март — Kомунисти извели међународни дан протеста против глади и незапослености, сукоби са полицијом у Берлину, Њујорку, Лондону, Паризу, Вашингтону и др.
9. март — 19. април — Процес Савезу ослобођења Украјине у Харкову: монтирано суђење измишљеној организацији са 45 оптужених.
12. март — 5. април — Марш соли: Махатма Ганди са присталицама на походу од 390 км до мора, како би протестовао због британског монопола на сол.
март - Корнелиу Зелеа Кодреану основао Гвоздену гарду као паравојни огранак Легије арханђела Михајла - касније ће и Легија бити називана Гвозденом гардом.
27. март — Немачки канцелар, социјалдемократа Херман Милер дао оставку јер се Велика коалиција распала по питању финансирања осигурања за незапослене а председник вон Хинденбург му није хтео дати ванредна овлашћења - крај последње владе засноване на парламентарној већини.
28. март — Турска влада тражи од међународне заједнице да се Kонстантинопољ и Ангора називају Истанбул одн. Анкара итд.
30. март — Хеинрих Брунинг из Партије Центра је нови канцелар Немачке (до 1932) - први "председнички кабинет", нема већину у парламенту већ управља путем председникових ванредних овлашћења.
31. март — Прихваћен Kодекс производње филмова (Хаyсов кодекс) који даје строге смернице за третман секса, насиља, религије и криминала у америчким филмовима (на снази од 1934. до 1968).
31. март — Битка код Дебре Зебита на равници Анцхем у Етиопији: снаге Тафари Маконнена односе победу над снагама наклоњеним царици Заудити, погинуо Гугса Wелле који је дигао побуну прошлог јануара.
31. март — Објављен извештај Схавове комисије о прошлогодишњим немирима у Палестини - као главни узрок се види арапски страх од јеврејског усељавања.

Април

6. април — Умро је српски патријарх Димитрије Павловић.
22. април — Француска, Италија, Јапан, САД и Уједињено Краљевство су потписале Лондонски поморски споразум којим се регулисало подморничко ратовање и ограничила градња ратних бродова.

Мај

6. мај — Земљотрес јачине 7,1 Mw у Салмасу потресао је северозападни Иран и југоисточну Турску, са максималним интензитетом Меркалијеве скале IX; до 3.000 људи је погинуло.
10. мај — У Вашингтону је основан Национални панхеленски савет.
15. мај — Медицинска сестра Елен Черч постаје прва стјуардеса на свету, радећи на тримотору компаније Боинг Ер Транспорт.
16. мај — Рафаел Трухиљо изабран за председника Доминиканске Републике.
17. мај — Француски премијер Андре Тардје одлучује да повуче преостале француске трупе из Рајнске области (коначно одлазе до 30. јуна).
24. мај — Ејми Џонсон слеће у Дарвин, у Аустралији, постајући прва жена која је самостално летела из Енглеске у Аустралију (отпутовала је 5. маја на лет од 11.000 миља).

Јун

7. јун — Амерички председник Херберт Хувер је потписао Смут-Хаулијев закон о тарифама.

Јул

12. јул — У Монтевидеу је почело прво светско фудбалско првенство.
30. јул — Уругвај у Монтевидеу, победом у финалу Светског фудбалског првенства, над Аргентином 4:2, постао Први светски шампион у фудбалу.

Август

Август — Вулканско острво Анак Кракатау почиње трајно да се формира у Сундском мореузу.
7. август — Р. Б. Бенет ступа на дужност једанаестог премијера Канаде.
12. август — Турске трупе улазе у Персију да би се бориле против курдских побуњеника.
16. август — Прве Британске империјалне игре отворене су у Хамилтону, Онтарио, Канада.
27. август — Војна хунта преузима власт у Перуу.

Септембар

3. септембар — Огромни ураган Сан Зенон на Карибима 1930. године уништава већи део града Санто Доминга у Доминиканској Републици.
6. септембар — 1930. Аргентински државни удар: Хосе Феликс Урибуру изводи војни удар, свргавајући Иполита Иригојена, председника Аргентине.
8. септембар — Селотејп, који је изумео Ричард Гурли Дру, први пут продаје компанија 3М у Сједињеним Државама.
14. септембар — Немачки савезни избори 1930.: Националсоцијалисти освајају 107 места у немачком парламенту, Рајхстагу (18,3% свих гласова), што их чини другом највећом странком.
17. септембар — Турци гуше курдску побуну на Араратском полуострву.
20. септембар — Формирана је Сиро-Маланкарска католичка црква Источног католичког обреда.
27. септембар — Исмет Инону формира нову владу у Турској (6. влада).

Октобар

5. октобар — Британски ваздушни брод R101, највећа до тада летелица на свету, срушила се у Француској на путу ка Индији, на свом првом прекоокеанском лету, што је резултирало губитком 48 живота, са шест преживелих. Међу погинулима је и британски министар ваздухопловства, Кристофер Томсон, први барон Томсон.^[1]
14. октобар — Отмица Столберга: Бивши и први председник Финске, Карло Јухо Столберг, и његова супруга, Естер Столберг, киднаповани су из свог дома од стране чланова крајње десничарског покрета Лапуа, али су пуштени неповређени.^[2]
20. октобар — Британска бела књига о Пасфилду захтева ограничења јеврејске имиграције у мандатну Палестину.^[3]
24. октобар — Бразилска револуција 1930: Гетулио Варгас свргава Вашингтона Луиса.
27. октобар — У Лондону су размењене ратификације првог Лондонског поморског споразума потписаног у априлу, којим је измењен Вашингтонски поморски споразум из 1922. Његове одредбе о ограничавању наоружања ступају на снагу одмах, чиме се додатно ограничава скупа трка у поморском наоружању између пет потписница (Уједињено Краљевство, Сједињене Америчке Државе, Јапанско царство, Француска и Италија).

Новембар

2. новембар — Хајле Селасије крунисан је за цара Етиопије.
3. новембар — Гетулио Варгас постаје председник Бразила.
25. новембар:
- Земљотрес на полуострву Изу у Јапану убија 223 особе и уништава 650 зграда.
- Сесил Џорџ Пејн, патолог у Краљевској болници у Шефилду у Енглеској, постиже први забележени лек (од инфекције ока) користећи пеницилин.^[4]

Децембар

Децембар — Све одрасле турске жене добијају право гласа на изборима.
19. децембар — Вулкан Мерапи у централној Јави, Индонезија, еруптира, уништавајући бројна села и усмртивши 1.300 људи.
24. децембар — У Лондону, проналазач Хари Гриндел Метјуз демонстрира свој уређај за пројектовање слика на облаке.
29. децембар — Председнички говор Сер Мухамеда Икбала у Алахабаду представља теорију две нације, износећи визију за стварање Пакистана.^[5]
31. децембар — Папска енциклика Casti connubii, коју је издао папа Пије XI, наглашава светост брака, забрањује римокатолицима употребу било ког облика вештачке контроле рађања и потврђује католичку забрану побачаја.

Remove ads

Рођења

Јануар

11. јануар — Род Тејлор, аустралијско-амерички глумац (прем. 2015)
13. јануар — Франсес Стернхејген, америчка глумица (прем. 2023)
19. јануар — Типи Хедрен, америчка глумица, активисткиња за права животиња и модел
20. јануар — Баз Олдрин, амерички астронаут, инжењер и војни пилот, други човек који је крочио на Месец
30. јануар — Џин Хекман, амерички глумац и писац (прем. 2025)

Фебруар

4. фебруар — Борислав Пекић, српски књижевник, сценариста и академик.
8. фебруар — Петар Банићевић, српски глумац (прем. 2006)
10. фебруар — Роберт Вагнер, амерички глумац
11. фебруар — Мери Квант, енглеска модна дизајнерка и модна икона (прем. 2023)
14. фебруар — Реља Башић, хрватски глумац (прем. 2017)
16. фебруар — Љиљана Јовановић, српска глумица (прем. 2012)
27. фебруар — Петар Бергамо, југословенски композитор (прем. 2022)

Март

1. март — Сава Антић, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 1998)
1. март — Гастоне Ненчини, италијански бициклиста (прем. 1980)
1. март — Мајда Потокар, словеначка глумица (прем. 2001)
7. март — Стенли Милер, амерички хемичар, познат по истраживању порекла живота (прем. 2007)
17. март — Џејмс Ирвин, амерички астронаут, ваздухопловни инжењер и војни пилот, осми човек који је крочио на Месец (прем. 1991)
22. март — Стивен Сондхајм, амерички композитор и текстописац (прем. 2021)
24. март — Стив Маквин, амерички глумац (прем. 1980)
27. март — Ернест Ачкун, југословенски и српски кларинетиста (прем. 2001)
30. март — Џон Астин, амерички глумац

Април

15. април — Вигдис Финбогадоутир, исландска политичарка, председница Исланда (1980—1996)
21. април — Силвана Мангано, италијанска глумица (прем. 1989)

Мај

4. мај — Миљан Миљанић, српски фудбалски тренер и функционер (прем. 2012)
8. мај — Олга Станисављевић, српска глумица (прем. 1987)
28. мај — Јован Личина, хрватски глумац и писац (прем. 2002)
30. мај — Живорад Ковачевић, српски политичар, дипломата и писац, градоначелник Београда (1974—1982) (прем. 2011)
31. мај — Клинт Иствуд, амерички глумац, редитељ, продуцент, музичар и политичар

Јун

2. јун — Пит Конрад, амерички астронаут и ваздухопловни инжењер, трећи човек који је крочио на Месец (прем. 1999)
12. јун — Столе Аранђеловић, српски глумац (прем. 1993)
14. јун — Бора Костић, српски фудбалер (прем. 2011)
24. јун — Клод Шаброл, француски редитељ, сценариста, продуцент и глумац (прем. 2010)

Јул

7. јул — Биљана Плавшић, српска политичарка, председница Републике Српске (1996—1998)
24. јул — Предраг Ивановић, српски музичар (певач и трубач), композитор и аранжер (прем. 2010)

Август

5. август — Нил Армстронг, амерички астронаут и ваздухопловни инжењер, први човек који је крочио на Месец (прем. 2012)
13. август — Лена Политео, хрватска глумица
25. август — Шон Конери, шкотски глумац (прем. 2020)
28. август — Патријарх српски Иринеј, 45. врховни поглавар Српске православне цркве (прем. 2020)

Септембар

23. септембар — Реј Чарлс, амерички музичар и композитор (прем. 2004)

Октобар

1. октобар — Ричард Харис, ирски глумац и певач (прем. 2002)
10. октобар — Харолд Пинтер, енглески драматург, сценариста, писац, песник, редитељ и глумац, добитник Нобелове награде за књижевност (2005) (прем. 2008)
18. октобар — Томо Курузовић, српски глумац, редитељ и књижевник (прем. 2017)
22. октобар — Тодор Веселиновић, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2017)

Новембар

19. новембар — Жижа Стојановић, српска глумица (прем. 2025)

Децембар

8. децембар — Максимилијан Шел, аустријско-швајцарски глумац, редитељ, сценариста и продуцент (прем. 2014)
11. децембар — Жан-Луј Трентињан, француски глумац, редитељ, сценариста и возач тркачких аутомобила (прем. 2022)
17. децембар — Армин Милер Штал, немачки глумац, редитељ, сценариста, сликар и писац
31. децембар — Ацо Јовановски, македонски глумац (прем. 2016)

Remove ads

Смрти

Јануар

Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја.

Фебруар

21. фебруар — Ахмед-шах Каџар, персијски краљ

Март

6. март — Алфред фон Тирпиц, немачки велики адмирал
8. март — Вилијам Хауард Тафт, 27. председник САД
16. март — Мигел Примо де Ривера, шпански генерал и диктатор

Април

6. април — Српски патријарх Димитрије Павловић.

Мај

Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја.

Јун

Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја.

Јул

7. јул — Артур Конан Дојл, шкотски књижевник

Август

31. август — Владан Ђорђевић, српски лекар, књижевник и политичар (*21. новембар 1844).

Септембар

Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја.

Октобар

Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја.

Новембар

5. новембар — Луиђи Факта, италијански политичар и новинар.

Децембар

Овај одељак би требало проширити. Можете помоћи додавањем садржаја.

Нобелове награде

Физика — Сер Чандрасекара Венката Раман
Хемија — Ханс Фишер
Медицина — Карл Ландштајнер
Књижевност — Синклер Луис
Мир — Надбискуп Ларс Улоф Натан Седерблом (Шведска)
Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године

Види још

Референце

[1]
The R101 airship on its first test flight over Berkeley Square, Westminster, Greater London 14 October 1929, Liverpool University Press, 2025-03-21, стр. 139—139, ISBN 978-1-83624-424-0, Приступљено 2025-09-01
[2]
Trotter, William R. (1991). A frozen hell: the Russo-Finnish winter war of 1939 - 1940. Chapel Hill, N.C: Algonquin Books of Chapel Hill. ISBN 978-0-945575-22-1.
[3]
Palmer, Alan Warwick; Palmer, Veronica (1992). The chronology of British history (1. publ изд.). London: Century. ISBN 978-0-7126-5616-0.
[4]
Wainwright, Milton; Swan, Harold T. (1986-01-01). „C.G. Paine and the earliest surviving clinical records of penicillin therapy”. Medical History (на језику: енглески). 30 (1): 42—56. ISSN 0025-7273. doi:10.1017/S0025727300045026.
[5]
Wolpert, Stanley A. (2005). Jinnah of Pakistan. Oxford India paperbacks. New Delhi: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-567859-8.

Remove ads

Loading related searches...

Wikiwand - on

Seamless Wikipedia browsing. On steroids.

Remove ads