Ангара
река у Иркутској области и Краснојарском крају, југоисточни Сибир, Русија From Wikipedia, the free encyclopedia
река у Иркутској области и Краснојарском крају, југоисточни Сибир, Русија From Wikipedia, the free encyclopedia
Ангара (рус. ) је река у Русији[3] која протиче кроз Сибир. Дугачка је 1.779 km. То је једина река која истиче из Бајкалског језера (у близини града Листовјанка). Површина слива је 1.039.000 km². Ангара протиче недалеко од градова Иркутск и Братск и улива се у Јенисеј код Јенисејска. Ангара је пловна између Иркутска и Братска. У близини Братска, на Ангари се налази једна од највећих хидроелектрана на свету (Хидроелектрана Братск, инсталисане снаге 4.515 ).
Ангара | |
---|---|
Опште информације | |
Дужина | 1,849 km (1,149 mi)[1] to 1,779 km (1,105 mi)[2] |
Басен | 1.039.000 2 |
Пр. проток | 4,530 m3/s (160,0 cu ft/s) to 4,980 m3/s (175,9 cu ft/s)[2] 3⁄ |
Слив | 1.039.000 km2 (401.000 sq mi)[1] to 1.056.000 km2 (408.000 sq mi)[2] |
Водоток | |
Извор | Бајкалско језеро |
Коор. извора | 51.867° С; 104.818° И |
В. извора | 456 |
Ушће | Јенисеј |
Коор. ушћа | 58.102° С; 92.991° И |
Географске карактеристике | |
Држава/е | Русија |
Притоке | Иркут, Китој, Болшаја Бела, Ока, Ија, Кова, Мура, Тасејева, Илим, Чадобетс, Татарка |
ДРВ | 16010100112116200000012 |
Река на Викимедијиној остави |
Излива се из Бајкалског језера и главна је притока Јенисеја.[4] Дугачка је 1,849 km (1,149 mi) и има слив од 1.039.000 km2 (401.000 sq mi).[1] Раније је била позната као Доња или Нижња Ангара (за разлику од Горње Ангаре).[5] Испод свог споја са Илимом, раније је била позната као Горња Тунгуска (рус. , што је разликује од Доње Тунгуске)[6][7] и, са обрнутим називима, као Нижа Тунгуска.[8]
Напуштајући Бајкалско језеро у близини насеља Листвјанка, Ангара тече на север поред градова Иркутске области Иркутск, Ангарск, Братск и Уст-Иљимск. Затим прелази кроз Ангарски ланац и скреће на запад, улазећи у Краснојарски крај и спајајући се са Јенисејем код Стрелке, 40 km (25 mi) југоисточно од Лесосибирска.
Четири бране великих хидроелектрана - изграђене од 1950-их - експлоатишу воде Ангаре:
Акумулације ових брана поплавиле су бројна села дуж Ангаре и њених притока (укључујући историјско утврђење Илимск на Илиму), као и бројне пољопривредне површине у долини реке. Због утицаја на начин живота руралних становника долине Ангара, градњу бране критиковали су бројни совјетски интелектуалци, а посебно иркутски писац Валентин Распутин – како у свом роману Збогом Матјори (1976), тако и у својој књизи која није фикција с наловом Сибир, Сибир (1991).
Ангара је пловна модерним чамцима на неколико изолованих деоница:[19][20][21]
Деоница између бране Уст-Илимск и бране Богучани није пловна због брзака. Међутим, завршетком бране Богучани и пуњењем њеног резервоара, бар део ове деонице реке постаће и плован. Ипак, то неће омогућити пловидбу од Бајкалског језера до Јенисеја, јер ниједна од три постојеће бране није опремљена ни бродском преводницом, ни лифтом за чамце, нити ће то бити случај са Богучанском браном.
Упркос непостојању непрекидног пловног пута, Ангара и њена притока Илим биле су од великог значаја за руску колонизацију Сибира од око 1630. године, када су оне (и неопходне преводнице) формирали важне водене путеве који су повезивали Јенисеј са Бајкалским језером и Леном. Река је изгубила свој саобраћајни значај након изградње копнене руте између Краснојарска и Иркутска, а касније и Транссибирске железнице.[22][23][24][25][26]
Највеће притоке Ангара су, од извора до ушћа:[1][27]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.