Ауто-пут
From Wikipedia, the free encyclopedia
Ауто-пут представља највишу саобраћајну класу путева. То је пут намењен искључиво брзом моторном саобраћају који се обавља по физички раздвојеним једносмерним коловозима, односно коловозним тракама уобичајене ширине 27,5 метар, са најмање две саобраћајне траке за сваки смер вожње и по једном зауставном. На њима влада режим непрекинутих токова. Овај режим, са високим степеном безбедности, удобности и брзине, остварује се комфорним, пројектним и конструктивним решењима, уз обавезну примену денивелисаних укрштања.
За разлику од других путева, раскрснице на ауто-путу су углавном ван нивоа. Тако нпр. прелаз са једног ауто-пута на другог одређује се мостовима и подвожњацима. Прелазе на подређене класе путева зову се петље. Свака петља има одређене и посебне траке за убрзавање (улаз) или успоравање (излаз) са ауто-пута. Тако је омогућен сигуран прометни ток возила брзином од најмање 80 .
На већини ауто-путева постоје одмаралишта или бензинске пумпе, да би задовољили потребе корисника ауто-пута и њему пружали прилику да се опорави. Често постоје тамо атракције и игралишта за деце. Поред тога, заустављање или паркирање возила на зауставној траци је забрањено. Изузетке чине возила које се налазе у квару.
Обавезно ограничење брзине на ауто-путевима у Србији је 130 . У осталим земљама је максимална дозвољена брзина различита нпр. Немачка нема ограничење брзине на ауто-путевима.