Ашхабад
главни град Туркменистана / From Wikipedia, the free encyclopedia
Ашхабад (туркм. , рус. , перс. ) је главни град Туркменистана.[2][3] Према подацима из 2012. године, Ашхабад има 1.031.992 становника. Ашхабад је и главни град покрајине Ахал која га окружује, иако је административно издвојен из ње. Налази се између пустиња Каракум и планинског венца Копет Даг.[3] Ашхабад је углавном насељен Туркменима, а мањинске групе су Руси, Јермени и Азери. Близу је границе са Ираном, 250 km удаљен од другог града по величини у Ирану, Мешхеда.
Ашхабад | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Туркменистан |
Покрајина | посебна административна јединица (главни град државе)[1] |
Становништво | |
Становништво | |
— | 1.031.992 (2.012) |
Географске карактеристике | |
Координате | 37° 56′ 30″ С; 58° 23′ 01″ И |
Површина | 440 km2 |
Ашхабад је релативно млад град који се као село под истим именом први пут спомиње 1818. У близини града налази се археолошко налазиште Ниса, као и рушевине Конџикале, великог града на путу свиле који су срушили Монголи. Русија је анектирала регион 1884. како би се приближила Персији која је била под британским утицајем. Дана 6. октобра 1948. град је погодио катастрофалан земљотрес, снаге 7,3 степени по Рихтеровој скали, један од најјачих забележених у 20. веку. Погинуло је између половине и две трећине становника града (60—110.000).
Ашхабад има развијену памучну индустрију као и металургију. Позната је колекција тепиха (ћилима) из Националног уметничког музеја. Највећи од њих има површину од 193,5 и тежину од 885 килограма. По томе је ово највећи тепих на свету.
Град је основан 1881. године[3] на локацији племенског села Ахал Теке, а главни град Туркменске Совјетске Социјалистичке Републике је постао 1924. године. Велики део града уништен је у Ашхабадском земљотресу 1948. године[3], али од тада је интензивно обновљен под окриљем Пројекта урбане обнове „Белог града” Сапармурата Нијазова,[4] што је резултирало монументалним здањима обложеним скупоценим белим мрамором.[5] Каракумски канал совјетске ере пролази кроз град, носећи воде из Аму Дарје са истока на запад.[6] Град је од 2019. године препознат као једно од места са највишим трошковима живота на свету, углавном због проблема инфлације и увоза Туркменистана.[7][8]