Сапармурат Нијазов
1. председник Туркменистана (1991—2006) / From Wikipedia, the free encyclopedia
Сапармурат Атајевич Нијазов (туркм. ; 19. фебруар 1940 — 21. децембар 2006) био је доживотни председник и најмоћнија личност у Туркменистану од 1985. до смрти 2006. Ословљавао се са Сердар Сапармурат Туркменбаши, Велики, или само Туркменбаши. На западу је критикован као један од најауторитарнијих диктатора на свету, и као човек који има репутацију да намеће своје личне ексцентричности својој нацији, мада су га у Туркменистану многи сматрали „великим вођом Туркмена“ (значење његове титуле - Туркменбаши).
Сапармурат Атајевич Нијазов | |||||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Датум рођења | (1940-02-19)19. фебруар 1940. | ||||||||||||
Место рођења | Кипчак, СССР | ||||||||||||
Датум смрти | 21. децембар 2006.(2006-12-21) (66 год.) | ||||||||||||
Место смрти | Ашхабад, Туркменистан | ||||||||||||
Народност | Туркмен | ||||||||||||
Религија | сунитски ислам | ||||||||||||
Универзитет | Лењинградски политехнички универзитет | ||||||||||||
Професија | инжењер енергетике | ||||||||||||
Политичка странка | Демократстка партија Туркменистана | ||||||||||||
|
Туркменски медији су га ословљавали користећи наслов „Његова екселенција Сапармурат Туркменбаси, председник Туркменистана и шеф кабинета министара.”[1] Титула коју је сам себи доделио , са значењем вођа Туркмена, односила се на његову позицију оснивача и председника Удружења Туркмена света.[2] Скупштина Туркменистана је 1999. године прогласила Нијазова доживотним председником Туркменистана.
У своје време био је један од најтоталитарнијих, деспотских и репресивних диктатора на свету. Он је наметнуо своју личну ексцентричност земљи, као што је преименовање туркменских назива месеци и дана у недељи да указују на његову аутобиографију Рухнама.[3] Он је учинио мандаторним читање Рухнаме у школама, универзитетима и владиним организацијама, нови службеници у влади су тестирани на садржају те књиге на интервјуима за посао и испит о његовим учењима био је део возачког испита у Туркменистану. Године 2005. затворио је све сеоске библиотеке и болнице изван главног града Ашхабада, у земљи у којој је у то време више од половине становништва живело у руралним подручјима.[4] Једном је изјавило да, „ако су људи болесни, они могу да оду у Ашхабад.”[5] Под његовом влашћу, Туркменистан је имао најнижу очекивану дужину живота у Централној Азији. Глобални сведок, организација за људска права са седиштем у Лондону, известила је да финансијска средства под контролом Нијазова која су депонована у иностранству вероватно премашују 3 милијарде долара, од чега је 1,8 до 2,6 милијарди долара наводно лоцирано у Девизном резервном фонду Дојче банке у Немачкој.[6]