Бакља
From Wikipedia, the free encyclopedia
Бакља (зубља, луча) је запаљени дрвени штап премазан лако запаљивим материјалима (восак, смола, маст). Позната је још од старог века и служила је претежно за осветљавање. Традиционално, бакља је симбол светла и просветљења (Често сам симбол нових идеја). Код старих Грка и Римљана била је симбол живота (бакља окренута наопако је била симбол смрти) те се користила у спроводима. Код старих Грка била је симбол ватре коју је Прометеј украо боговима и дао људима. Најважнији данашњи симбол код којег се користи бакља је Олимпијски пламен као симбол олимпијског духа и заједништва. Често се користи и код верских свечаности и процеса.