Прометеј
From Wikipedia, the free encyclopedia
Прометеј (грч. ) (лат. ) је, по грчкој митологији био син Јапета и богиње Темиде или океаниде Климене и брат Атласа.[1]
Прометеј је створио човека од глине. Украо је ватру са Олимпа и предао је људима, а за казну је осуђен на вечне муке и прикован на Кавказ где му је орао свакога дана кљуцао утробу, тачније јео јетру јер се у античкој Грчкој сматрало да је јетра седиште људских емоција. Ослободио га је Херакле. Сматра се и оснивачем људских уметности и науке.
Лик Прометеја је један од најснажнијих ликова грчке митологије, јер он представља оличење храбрости, поноса и пркоса, велике човекољубивости и тежње за слободом. Његов лик је, још и данас, симбол борбе за напредак и срећу човечанства, па није ни чудо што је Прометеј био вековна инспирација песника, мислилаца и сликара, од Хесиода, Есхила, Гетеа, Бајрона Архивирано на сајту (27. фебруар 2015), Рубенса...
Прометеј се први пут помиње у касном 8. веку п. н. е. У Хесиодовом епу Теогонија где га он представља као изазивача Зевсовог свезнања и свемоћи.