Белица (Јагодина)

За другу употребу, погледајте страницу Белица.

Белица је насељено место града Јагодине у Поморавском округу. Према попису из 2022. има 266 становника (према попису из 2011. било је 342 становника).^[1]

Белица
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Поморавски
Град	Јагодина
Становништво
— 2022.	266
Географске карактеристике
Координате	43° 56′ 24″ С; 21° 07′ 20″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	195
Белица Белица на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	035
Регистарска ознака

Овде се налазе Запис Рацића храст (Белица), Запис Жолетова липа (Белица), Запис крушка у порти (Белица) и Запис Животина липа (Белица).

Географски положај

Налази се на 15 од Јагодине на старом путу за Крагујевац преко Драгоцвета и Сабанте. Река Белица настаје спајањем Бешњаје и Вољавице које извиру у брдима Црног Врха. Протиче кроз Белицу па једна од легенди каже да је село добило име по реци. Корито реке у делу који протиче кроз Белицу поплочано је каменом „белутком“ преко кога тече бисерно чиста вода па то може бити објашњење порекла имена реке и села.

Река Белица је сада у свом горњем току још увек пуна живота. Има поточне мрене, клена и кркуша као и ракова.

Околна мања села су Врба, Слатина, Мишевић, Доњи Мишевић, Лозовик и Старо село.

Археологија

У близини села налазе се остаци средњовековног града који се у народу зову „Јеринин град“ или само „град“ а поред њега и темељи неке цркве. Верује се да овај град датира из најранијег периода доласка Словена на Балкан и њихове христијанизације.

Топоними у околини су „Црквина“, „Логор“ и „Јеврејско гробље“. Сељани су раније при обради земље проналазили разне вредне предмете. Сада је та земља запуштена, а сâм „град“ остављен разним „истраживачима“ који се баве пљачком старина.

У долини реке Белице 2012. године пронађени су остаци неолитског насеља старог скоро 8000 година, као и фигура Венере,^[2] Немачки стручњаци са Универзитета у Тибингену и Геолошког института у Хајделбергу су потврдили да се ради о најстаријем светилишту у Европи.^[3][4]

Историја

До Другог српског устанка Белица се налазила у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Белица улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадала Јагодинској нахији и Левачкој кнежини^[5] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Јосиф Панчић

Долазак Јосифа Панчића у Србију везан је за село Белицу.

Четрдесетих година 19. века, Аврам Петронијевић, тадашњи министар иностраних дела Србије, у селу Белици је основао фабрику за производњу стакла. Била је то прва стаклара на Балкану ако не и прво индустријско постројење. У Србији наравно није било мајстора који знају овај занат те је он довео мајсторе стакларе из Чешке. Дошли су са својим породицама и населили се око фабрике. На месту где је била стаклара сада је њива али земља светлуца од остатака стакла а у старим домаћинствима је могуће наћи очуване предмете произведене у тој стаклари. Има их и у Завичајном музеју у Јагодини.

Неко време по доласку Чеха почели су да оболевају од неке болести па и да им деца умиру. Уплашен да га не напусте мајстори, Аврам Петронијевић је писао Вуку Караџићу у Беч и молио га да му нађе неког лекара који би дошао у Белицу како би лечио његове раднике.

Вук је познавао Јосипа Панчића који је у то време завршио медицину. Пристао је да дође у Србију јер је био без посла. Зграда у центру Белице коју мештани зову „Стара школа“ и у којој је била његова ординација кад је стигао у Србију постоји и данас.

Познате личности рођене у Белици

• Рада Миљковић
• Живота Милановић

Демографија

Данас село има стотинак углавном старачких домаћинстава која живе од земљорадње.

У насељу Белица живи 339 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 50,2 година (47,1 код мушкараца и 53,5 код жена). У насељу има 131 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,00.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[6] Година Становника 1948. 767 1953. 796 1961. 769 1971. 662 1981. 591 1991. 453 445 2002. 393 399 2011. 342 2022. 266

Етнички састав према попису из 2002.‍[7]
Срби			388	98,72%
Роми			2	0,50%
Хрвати			1	0,25%
непознато			2	0,50%

Белица у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[5]
Година пописа	1818.	1819.	1820.	1821.	1822.	1823.	1824/25.	1825.	1826.	1827.	1828.	1829.
Куће	23	25	25	26	26	26	25	26	27	26	28	29
Пореске главе*	-	30	33	32	32	31	33	33	32	30	31	32
Арачке главе**	59	66	66	68	69	70	72	73	81	80	76	78
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година

Становништво према полу и старости^[8]

	м			ж
?	1			3
80+	7			8
75—79	14			29
70—74	25			23
65—69	19			24
60—64	10			10
55—59	5			12
50—54	16			9
45—49	19			10
40—44	12			11
35—39	11			12
30—34	8			3
25—29	10			11
20—24	9			5
15—19	10			4
10—14	3			6
5—9	9			9
0—4	12			4
Просек :	47,1			53,5

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 136 147 174 172 161 143 131

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 26 40 24 15 11 8 4 3 0 0 3,00

Домаћинства

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	176	42	111	13	6	4
Женски	174	15	111	47	0	1
УКУПНО	350	57	222	60	6	5

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	83	47	0	0	14
Женски	54	38	0	0	1
УКУПНО	137	85	0	0	15
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	2	4	4	1	8
Женски	0	0	4	0	2
УКУПНО	2	4	8	1	10
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	1	1	0	0
Женски	0	1	0	5	1
УКУПНО	1	2	1	5	1
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	0
Женски	2	0	0	0
УКУПНО	2	0	0	0

Становништво по делатностима које обавља

Референце

1. „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
2. Пронађена Јагодинска Венера („Ало“, 6. новембар 2012)^{[мртва веза]}
3. Јагодина: Фигуре старе 8000 година („Вечерње новости“, 25. фебруар 2013)
4. На фигуринама из Белице пронађен код из каменог доба (Б92, 10. март 2019)
5. Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.
6. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
7. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
8. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација ()
• Гугл сателитска мапа ()
• План насеља на мапи ()
• belica-zupa.com
• jagodina.autentik.net
• Белица Мијатовић, Станоје М. - аутор Српска краљевска академија, Београд, 1941