Биотехнологија
From Wikipedia, the free encyclopedia
Биотехнологија представља примену биолошких активности за добијање неког производа или остваривање неког процеса.[1], или „било коју другу технолошку примену која користи биолошке системе, живе организме, или њихове деривате, за прављење или модификовање производа или процеса за специфичну примену“ (УН конвенција о биолошкој разноврсности, чл. 2).[2] У зависности од оруђа и примена, биотехнологија се често преклапа са (сродним) пољима биоинжењерства, биомедицинског инжењерства, биопроизводње, молекуларног инжењерства, итд. Она се дели на:
- традиционалну биотехнологију која обухвата оплемењивање биљака и домаћих животиња, коришћење микроорганизама за производњу хране и пића и др, прераду отпадних вода, производњу биогаса и сл.
- савремену биотехнологију у коју спадају:
- генетички инжењеринг
- клонирање
- инжињеринг ткива
Основно питање везано за савремену биотехнологију јесте како рационално искористити предности које она пружа, а да се при томе спрече потенцијалне негативне последице по човека и његову животну средину.
Човечанство је користило биотехнологију хиљадама година у пољопривреди, продукцији хране, и медицини.[3] Већина извора сматра да је овај термин формирао 1919. године мађарски инжењер Карољ Ереки. У касном 20. и раном 21. веку, биотехнологија се проширила тако да обухвата нове и разноврсне науке, као што су геномика, технике рекомбиновања гена, примењена имунологија, и развој фармацеутских терапија и дијагностичких тестова.[3]