Медицина
From Wikipedia, the free encyclopedia
Медицина (лат. — „уметност лечења“) бави се дијагностиком, превентивом и терапијом физичке и психичке болести човека.[1][2] Медицина означава и науку болести и практичну примену. Реч медицина је изведена из латинске речи , са значењем уметност лечења.[3][4] Медицина обухвата разноврсне активности здравствене заштите којима се одржава и обнавља здравље путем превенције и третмана болести.
Савремена медицина примењује биомедицинске науке, биомедицинска истраживања, као и генетичку и медицинску технологију да дијагнозира, третира, и спречи повреде и болести, типично фармацеутским или хируршким путем, али и путем низа разноврсних терапија као што су психотерапија, ортопедска средства, простетика, биолошки медицински производи, и јонизациона радијација, између осталог.[5]
Медицина је постојала хиљадама година, и током највећег дела тог периода она је сматрана уметношћу (облашћу вештине и знања) која је фреквентно била повезана са религиозним и филозофским гледиштима локалне културе. На пример, врач би примењивао лековите биљке и изрицао молитве за оздрављење, или антички филозоф и лекар би применио испуштање крви сагласно са теоријама хуморализма. У недавним вековима, од времена напретка науке, највећи део медицине је постао комбинација уметности и науке (фундаменталне и примењене, под окриљем медицинске науке). Док су технике хируршког зашивања занат који се учи путем праксе, познавање тога што се догађа на ћелијском и молекулском нивоу у ткивима која се зашивају проистиче из науке.
Претходници научне форме медицине су у данашње време познати као традиционална или народна медицина. Она се и даље користи заједно или уместо научне медицине, и стога се назива алтернативном медицином. На пример, евиденција о ефективности акупунктуре је „варијабилна и неконзистентна“ за било које обољење,[6] али је генерално безбедна кад је изводи адекватно образована особа.[7] У контрасту с тим, третмани изван опсега безбедности и ефикасности се називају надрилекарством.