Битка код Сиска
From Wikipedia, the free encyclopedia
Битка код Сиска 1593. је била важна победа хришћанских снага над отоманском војском. Битка се одиграла код Сиска, у данашњој централној Хрватској. Хасан-паша Предојевић је предводио отоманску војску, док је снаге Светог римског царства предводио аустријски генерал Рупрехт Егенберг.
Битка код Сиска | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Дугог рата | |||||||
Сисачки Стари град, тврђава на ушћу Купе у Саву, под којом се одиграла битка. | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Свето римско царство | Османско царство | ||||||
Команданти и вође | |||||||
војвода Рупрехт Егенберг бан Тома Бакач-Ердеди генерал Андрија Ауершперг | Хасан-паша Предојевић † | ||||||
Јачина | |||||||
5.800[1] | 12.000[1] | ||||||
Жртве и губици | |||||||
400-500[1] | 8.000[1] |
У јуну 1593. Хасан-паша се поново запутио са својом војском на Сисак, са циљем да након његовог освајања нападне и Загреб и освоји остатке Славоније. Град је бранило 300 војника с Блажем Ђураком на челу. Због неуспеха на бојишту, на чело хришћанске војске је постављена Рупрехт Егенберг. На територији између Загреба и Сиска се јуна 1593. сакупила хрићанска војска са Томом Ердедијем, који је командовао мађарским одредима, Рупрехтом Егенбергом на челу немачких одреда и Андрејем Турјашким који је командовао словеначким одредима, све укупно око 5.000 људи. Саму тврђаву Сисак је бранило 800 војника.
Опсада Сисак је почела утврђивањем положаја турске војске, која је бројала приближно 12.000 војника, на десној обали Купе 15. јуна 1593. Град се успео одржати док није стигла помоћ бана Ердедија с хрватском војском. Хасан-паша је зато главнину своје војске преместио на леву обалу Купе. 22. јуна је започела одлучујућа битка. Након почетних напада аустријских одреда, Андреј Турјашки је са својим стрелцима зауставио турски противнапад и потиснуо их према Купи. Посада из града је заузела мост преко реке и тако пресекла пут турском повлачењу. У турској војсци је настала паника, па је већина војника бежала у набујалу Купу и тако се утопила. Утопио се и Хасан-паша и још неколико санџак-бегова. Победа под Сиском одекнула је у читавој хришћанској Европи. Та одбрана била је пресудна за одбрану преостале Аустрије, али и Европе.
Битка је повратила равнотежу снага и зауставила ширење Османског царства у средњој Европи[2] и омогућила војводствима Крањске, Корушке и Штајерске (тада заједно знане као Унутрашња Аустрија) и Хрватској да остану слободне од турске контроле, док су Хабзбурговци ојачавали свој положај у тим територијама.