Свето римско царство
међудржавна творевина, која је постојала од 962. до 1806. године / From Wikipedia, the free encyclopedia
Свето римско царство (лат. , њем. ; од 1512. Свето римско царство немачког народа, лат. или , њем. )[1][2][3][4] је међудржавна творевина, која је постојала од 962. до 1806. године обједињавајући многе територије у Европи. За време своје највеће моћи царство је укључивало територије данашњих држава: Немачке која је представљала њено језгро, северне и средње Италије, Холандије, Чешке, као и део Француске. Од 1134. године се формално састојало из три краљевства: Немачке, Италије и Бургундије. Од 1135. године у саставу царства се налазила и Бохемија, али њен званични статус у царству је коначно решен тек 1212. године.[5]
Свето римско царство (латински) (немачки) | |||
---|---|---|---|
Химна Боже чувај цара Фрању (незванична) | |||
Свето римско царство током свог постојања. | |||
Географија | |||
Континент | Европа | ||
Регија | средња Европа | ||
Престоница | Рим (формално) Беч (сједишње цара 1483 — 1806) Регензбург (сједишње Рајхстага 1663 — 1806) Праг (1346—1437; 1583 — 1611) | ||
Друштво | |||
Службени језик | латински, немачки, италијански, чешки, мађарски и пољски | ||
Религија | католицизам (царска) протестантизам и калвинизам (неких кнежевина) | ||
Политика | |||
Облик државе | изборна монархија | ||
— Цар | Отон I (први) Франц II (последњи) | ||
Законодавна власт | Рајхстаг | ||
Историја | |||
Историјско доба | средњи век | ||
— Оснивање | 800. или 962. | ||
— Укидање | 1806. (844 год.) | ||
— Статус | бивша држава | ||
Географске и друге карактеристике | |||
Валута | немачки дукат | ||
Земље претходнице и наследнице Светог римског царства | |||
Претходнице: | Наследнице: | ||
Краљевина Немачка | Аустријско царство | ||
Краљевина Италија | Краљевина Пруска | ||
Краљевина Бургундија | Рајнска конфедерација | ||
Источна Франачка | Липе-Детмонд |
Царство је основао источнофраначки краљ Отон I 962. године и било је виђено као наследник Римског царства и Франачке Карла Великог. Процеси промена односа централне власти са субјектима, у саставу царства, долазиле су са трендовима децентрализације власти. Царство је током своје историје опстало као децентрализована творевина са сложеном феудалном хијерархијском структуром, сједињавајући неколико стотина територијално-државних творевина. На челу царства био је цар. Царска титула није била наследна, а додељивала се на основу избора кнежева изборника. Царева власт никада није била апсолутна и ограничавала се на највишу аристократију Немачке, а од краја 15. века у Рајхстагу су заступани интереси главног слоја царства.[6][7][8]