српски кларинетиста From Wikipedia, the free encyclopedia
Божидар „Боки“ Милошевић (Прокупље, 31. децембар 1931 — Београд, 15. април 2018) био је српски кларинетиста, шеф Народног оркестра Радио-телевизије Београд, професор музичке школе „Јосип Славенски” и члан Београдске филхармоније.
Боки Милошевић | |
---|---|
Пуно име | Божидар Милошевић |
Датум рођења | 31. децембар 1931. |
Место рођења | Прокупље, Краљевина Југославија |
Датум смрти | 15. април 2018. (86 год.) |
Место смрти | Београд, Србија |
Активни период | 1950—1980. (повремено: 1980—2018) |
Деца | Милан Милошевић Ксенија Милошевић Тијана Милошевић |
Рођен је у Прокупљу у кући оца земљорадника Крсте (1892—1968) и мајке домаћице Видосаве (1896—1971). По завршетку основне школе, 1947. године, почиње самоук да свира кларинет. Долази у Београд 1950. године, где дипломира и магистрира кларинет на Музичкој академији у класи професора Брун Бруна.[1] Уједно је и радио у Народном оркестру Радио-телевизије Београд, који је водио Властимир Павловић Царевац.[2] Од 1950. године почиње његова успешна музичка каријера. Студирао је енглески језик на Филозофском факултету у Београду, а исте 1950. године у Музичкој школи Јосип Славенски у Београду, код професора Фрање Партлића, полаже први разред припремне наставе и аутоматски уписује други разред. Постаје члан секстета Душка Радетића, од његовог оснивања 1951. године у Радио Београду. Музички уредник Радио Београда, Ђорђе Караклајић, 1951. оснива Велики народни оркестар РТБ (и бива његов први диригент) који је на сериозни начин обрађивао југословенске народне мелодије. Оркестром су дириговали и Душан Сковран, ректор Музичке академије у Београду, и Ђура Јакшић, директор Музичке школе Јосип Славенски у Београду. Божидар Милошевић свирао је и у том оркестру редовно. Од 1952. до 1956. године школовао се у Средњој музичкој школи Јосип Славенски . У периоду од 1955—1958. године свирао је и у Гудачком оркестру РТБ под управом Илије Генића—Баћка.
Након смрти Властимира Павловића Царевца 1965. године, виолиниста Миодрага Радета Јашаревића постаје нови шеф Народног оркестра Радио—телевизије Београд. Божидар Боки Милошевић и даље свира у том оркестру као солиста на кларинету.
У периоду од 1956 – 1960. студирао је на Музичкој академији у Београду са првом генерацијом кларинетиста (Ернест Ачкун, Михаило Живановић, Миленко Стефановић) у класи реномираног професора Бруно Бруна. Након тога уписује магистарске студије, 1960. године, а завршава их 1963. године. Бавио се педагошким радом, ради као професор кларинета у Музичкој школи Јосип Славенски, која је била при Музичкој академији у Београду. Од 1966. године прелази у Београдску филхармонију где бива њен члан и солиста.
После погибије виолинисте Миодрага Радета Јашаревића, Божидар Милошевић 1976. године постаје шеф већ чувеног Народног оркестра Радио—телевизије Београд и ту ради све до пензионисања, 1980. године. Био је 30 година инструментални солиста овог оркестра.
Три пута се женио. Има четворо деце. Син Милан је кларинетиста и диригент и музички директор Ванкувер колеџа у Канади, а ћерка Ксенија и Тијана су концертмајстори Београдске филхармоније. Био је ожењен Биљаном из Градишке.[3] Добио је и држављанство Републике Српске, чиме се поносио.[3]
Преминуо је 15. априла 2018. године у Београду, у 87. години живота.[4][5] Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[6]
Као солиста, извођач, имао је турнеје и концерте по целом свету. Педесетих година наступао је у Израелу, у Лондону, Бечу, Берлину, у Сједињеним Државама, у Колумбији, Гватемали, Канади и Мексику. Током турнеје у Совјетском савезу 1971. године компонује Влашку олују.[7]
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.