1931
година From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
1931. је била проста година.
Догађаји
Јануар
- 2. јануар — Ернест Лоренс пустио у рад прву варијанту циклотрона.
- 5. јануар — Ернст Рем се вратио из Боливије на Хитлеров позив, поново је на челу СА - у Берлину су у току превирања позната као Стенесова побуна.
- 11. јануар — Основана Библиотека града Београда.
- 30. јануар — Приказан Чаплинов филм Сити Лајтс.
Фебруар
- 3. фебруар — Земљотрес у заливу Хаук најгора природна катастрофа на Новом Зеланду, разорени град Напиер ће бити обновљен у стилу Арт Децо.
- 8. фебруар — Експлозија у руднику у Фушуну, Манџурија, извештава се о 3.000 погинулих.
- 11. фебруар — МекДоналдово писмо ("Црно писмо"): британски премијер "појашњава" прошлогодишњу Пасфиелдову белу књигу тако што реафирмира јеврејско усељавање и куповину земље.
- 12. фебруар — Прва емисија Радио Ватикана.
- 13. фебруар — Инаугурација Њу Делхија као нове престонице Британске Индије.
- 14. фебруар — Премијерно приказана оригинална верзија филма "Дракула" са Белом Лугошијем.
- 14. фебруар — Генерал Јорге Убико, "Централноамерички Наполеон", узима власт у Гватемали (до 1944) - диктаторски у корист компаније Унитед Фруит и богатих земљопоседника.
- 18. фебруар — Убиство Милана Шуффлаyа у Загребу, које ће изазвати протест Алберта Ајнштајна и Хајнриха Мана испред Међународне лиге за права човека.
- 20. фебруар — Албански емигранти Азиз Шами и Ндок Гјелоши покушали убити краља Зога у Бечу - уместо њега убијен телохранитељ а Екрем Либохова рањен.
- 28. фебруар — Освалд Мослеy напушта лабуристе и оснива Нову партију, а следеће године Британску унију фашиста.
Март
- 1. март — Габриел Тера нови председник Уругваја (до 1938, уводи диктатуру 1933).
- 4. март — Ганди–Ирвинов пакт: грађанска непослушност престаје а заузврат амнестија затвореницима, дозвола људима на обали да праве сопствену сол и нова рунда Округлог стола о Индији.
- 5. март — Даниел Саламанца Уреy нови председник Боливије (до 1934): програм штедње, сузбијање опозиције, појачано непријатељство са Парагвајем (Рат за Чако избија следеће године).
- 7 — 8. март — Kатастрофални земљотрес код Валандова (М 6.0, инт. ИX-X).
- 7. март — Судар путничких бродова "Загреб" и "Франше Депере" на Дунаву код Београда, код Аде Хује - има утопљених (пресуда капетанима изречена 27. 6.).
- 9. март — Мењшевичко суђење у Москви: осуђено 14 бивших мењшевика оптужених да су желели обновити странку.
- 11. март — У СССР почиње програм "Спреман за рад и одбрану СССР-а", програм физичке културе за становништво.
- 17. март — Три мање подметнуте експлозије у београдској улици Немањиној, мајор Леонид Рекалов смртно рањен приликом испитивања једне направе.
- 17. март — Невада легализује коцкање.
- 17. март — Мартовски инцидент у Јапану: осујећен покушај државног удара од стране војних (Сакуракаи) и цивилних ултранационалиста.
- 19. март — Немачка и Аустрија договориле успостављање царинске уније - Француска се противи, Међународни суд правде спречава касније током године.
- 23. март — Британска влада обесила тројицу истакнутих бораца за независност Индије, међу којима је и Бхагат Сингх..
- 28. март — Немачки председник Хинденбург донео Указ за сузбијање политичких изгреда којим је суспендована већина уставних права грађана.
- 31. март — Пад путничког авиона на лету ТWА 599 у Kанзасу приликом чега гине популарни тренер америчког фудбала Kнуте Роцкне; несрећа ће касније потаћи нове мере за јачање безбедности ваздушног саобраћаја.
- 31. март — Јак земљотрес разорио Манагву, 2.000 мртвих.
Април
- 1. април — Стенесова побуна: берлински лидер СА заузео тамошњу канцеларију нацистичке странке и редакцију Гебелсовог листа Дер Ангриф - избачен из партије, а десница уверена у Хитлеров "легализам".
- 1. април — 31. 5. - Друга кампања опкољавања комунистичког Совјета у Јиангxију од стране Kуоминтангове владе.
- 6. април — Португалска влада прогласила ванредно стање на Мадери и Азорима, услед покушаја војног преврата.
- 9. април — Пробијен Ивански тунел (3223м) - делимично решен проблем зупчаница на босанској јужној прузи (Сарајево-Јадранско море).
- 12. април — На локалним изборима у Шпанији победиле републиканске странке, што се сматра неформалним референдумом о монархији.
- 14. април — Шпанија Проглашена Друга шпанска република (потрајаће до 1939), краљ Алфонсо XIII бежи из земље.
- 15. април — Британска колонија Цејлон добија уставни документ, Доноугхморов устав: универзално право гласа, комитетски систем владе, са представницима свих етничких заједница (важи до 1947).
- 17. април — После више од 200 година обновљена каталонска аутономија, Генералитат де Каталонија, три дана након што је Францеско Масиа и Ллуса проглашавао Kаталонску Републику.
- 18. април — Историчар Николае Јорга премијер Румуније (до 1932).
- 25. април — Фердинанд Порше основао фирму Порше у Штутгарту.
- 27. април — Зангезурски земљотрес погодио јужну Јерменију и Нахичеван, око 2.000 мртвих.
Мај
- 1. мај — отворен је Емпајер стејт билдинг на Менхетну у Њујорку. У том тренутку највиша зграда на свету, висине 381 m, са 102 спрата.
Јун
- 3. јун — У Паризу први пут изложена слика Салвадора Далија "Постојаност сећања".
- 14. јун — Излетнички брод Саинт-Филиберт потонуо на ушћу Лоаре, преко 450 мртвих.
- 20. јун — "Хуверов мораторијум" - услед банкарског колапса у Централној Европи, амерички председник Хувер затражио да се на годину дана прекине с исплатама немачких репарација Француској и савезничких дугова САД (Kонгрес одобрио у децембру, али економски пад у Европи није спречен).
- 21. јун — Избори у Бугарској, победа Народног блока (последњи слободни избори у земљи до 1990).
- 23. јун — Стаљинов говор на окупљању индустријских управника: одбацује идеју једнаких плата за све и нападе на специјалисте:
- 28. јун — Ступио на снагу Закон о новцу Kраљевине Југославије - уведен је динар са златном подлогом (0,0265 гр злата за један динар, или 9,12778 швајцарских франака за 100 динара), трећа по величини јединица мерена у злату, али конвертибилност траје само 102 дана.
- 28. јун — Избори у Шпанији, највише гласова за социјалисте.
- 29. јун — Папа Пије XI. издаје антифашистичку енциклику Нон аббиамо бисогно након што је Мусолини затворио неке католичке организације.
- 30. јун — Припадници правашке младежи Марко Храниловић и Матија Солдин осуђени на смрт у Загребу за убиство ген. директора Југоштампе Тонија Шлегла 1929, још 16-оро добило затворске казне.
Јул
- 1. јул — Накамурин инцидент: кинески војници стрељали јапанског капетана Накамуру и још тројицу из групе на шпијунској мисији у Манџурији; истог дана се догодио и Wанпаосхански инцидент, мањи сукоб кинеских и корејских сељака, који је сензационализован у Kореји и Јапану (који влада Kорејом).
- 5. јул — Антикинески нереди у Пјонгјангу, затим долази до антикорејских нереда у Kини.
- 10. јул — Земља Ерика Црвеног (Источни Гренланд) проглашена за норвешку територију - Стални суд међународне правде пресудио у корист Данске 1933.
- 13. јул — У Немачкој банкротирала Дармстадтер унд Натионалбанк (Данат-Банк), што руши поверење у цео банкарски систем и изазива финансијску кризу.
- 16. јул — Цар Хајле Селасије прогласио први устав Етиопије.
- 26. јул — Миленарски Покрет проучаватеља Библије промјенио име у Јеховини свједоци.
- 26. јул — Суочен са немирима услед банкротсва земље, чилеански председник Карлос Ибанез дел Цампо напушта земљу (имаће други мандат 1952-58) - нестабилност траје до Алесандријевог повратка у децембру 1932, укључујући побуну у морнарици крајем овог месеца и покушај Социјалистичке републике (јун-септембар 1932).
- 31. јул — Маyов извештај: парламентарни комитет препоручује кресање државне потрошње у Великој Британији, што изазива поделу међу владајућим лабуристима.
- јул-август - Kинеске поплаве: поплаве Јангцеа, "23 милиона без дома". Велике поплаве у Kини на разним рекама ове године, процене броја мртвих се крећу од 145.000 до чак 4 милиона.
Август
- 2 .август — Експлозија у вагону код Земуна, двоје погинулих, пронађен експлозив у колима заустављеним код Јесеница.
- 6. август — Обласни одбор Савеза железничара у Загребу осуђује учестале анархистичке "атентате" на железничке објекте у земљи.
- 9. август — Неуспели референдум за распуштање ландтага у Пруској - нацисти, народњаци и комунисти су желели срушити социјалдемократску владу; комунистички нереди у Берлину.
- 10. август — Фунски земљотрес у Kини, на северу Xињианга, 10.000 мртвих.
- 11. август — Јуриш на британску фунту, економска и политичка криза у Великој Британији.
- 19. август — Иштван Бетхлен објавио да се повлачи после десет година на челу мађарске владе - следи Гyла Kаролyи (до 1932), земља је у аграрној и кредитној кризи.
- 24. август — Британска лабуристичка влада Рамсаy МекДоналда даје оставку услед тешке економске ситуације - наслеђује је Национална влада, с министрима из свих партија, под истим премијером (због чега је искључен из партије).
Септембар
- 3. септембар — Краљ Југославије Александар I Карађорђевић прогласио је октроисани Устав којим је озакоњена монархистичка диктатура.
- 18. септембар — Јапански војници су подметањем бомбе под пругу изазвали Мукденски инцидент, што је Јапан искористио као повод за напад на Манџурију.
Октобар
- 7. октобар — Фактички крај конвертибилног динара, нови прописи Крељевине Југославије уводе девизне рестрикције; у међувремену је повучено 2.100 милиона динара штедње, а у иностранство пребачено 300 милиона динара девизних средстава.
- 11. октобар — У Гласгову поринут разарач Дубровник (у служби од 1932).
- 11. октобар — У Немачкој формиран Харзбуршки фронт, савез народњака, нациста и других десничарских група против владе Хеинриха Брунинга (кратког даха).
- 12. октобар — Посвећен Kип Христа Искупитеља у Рио де Жанеиру.
- 15. октобар — Након пружања отпора при хапшењу у Загребу, убијени секретари СKОЈ Јосип Дебељак и Јосип Адамић.
- 17. октобар — Ал Капоне осуђен у Чикагу на 11 година затвора због утаје пореза.
- 17— 18. октобар — Окупљање 104.000 припадника СА и СС у Браунсвегу, први пут приказан моторни корпус СА (присуство ће бити комеморирано одговарајућом значком).
- 21. октобар — Поводом погреба Томаса Едисона, светла у САД угашена на један минут у десет увече ЕСТ.
- 21. октобар — Октобарски инцидент или Инцидент царских боја: тајно друштво Сакуракаи поново покушава извести пуч у Јапану - распуштено је али су виновници само лако кажњени.
- 24. октобар — У Њујорку отворен Џорџ Вашингтон Бриџ, висећи мост распона 1.450 м, најдужи на свету до завршетка Голден Гејта 1937.
- 27. октобар — Избори у Уједињеном Kраљевству: велика победа Националне владе, одн. Балдвинових конзервативаца (470 посланика, +210) и тежак пораз опозиционих лабуриста (52 посланика, -225); национални лабуриста Рамсеј МекДоналд остаје на челу владе.
Новембар
Децембар
- 5. децембар — Храм Христа Спаситеља у Москви је уништен у налогу Јосиф Стаљин.
Remove ads
Рођења
Јануар
- 5. јануар — Хуан Гојтисоло, шпански књижевник (прем. 2017)
- 5. јануар — Роберт Дувал, амерички глумац, редитељ, сценариста и продуцент
- 13. јануар — Љубомир Убавкић Пендула, српски глумац (прем. 2017)
- 17. јануар — Џејмс Ерл Џоунс, амерички глумац (прем. 2024)
- 23. јануар — Ива Зупанчич, словеначка глумица (прем. 2017)
Фебруар
- 1. фебруар — Борис Јељцин, руски и совјетски политичар, председник Русије (1991—1999) (прем. 2007)
- 6. фебруар — Рип Торн, амерички глумац (прем. 2019)
- 8. фебруар — Џејмс Дин, амерички глумац (прем. 1955)
- 9. фебруар — Јозеф Масопуст, чешки фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2015)
- 24. фебруар — Доминик Кијанеси, амерички глумац и музичар
Март
- 2. март — Михаил Горбачов, руски и совјетски политичар, политички вођа Совјетског Савеза (1985—1991) (прем. 2022)
- 4. март — Зоран Чалић, српски редитељ и сценариста (прем. 2014)
- 8. март — Момчило Животић, српски глумац (прем. 2020)
- 11. март — Руперт Мердок, аустралијско-амерички медијски магнат
- 22. март — Бартон Рихтер, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1976) (прем. 2018)
- 22. март — Вилијам Шатнер, канадски глумац, редитељ, сценариста, продуцент, писац и певач
- 23. март — Виктор Корчној, руско-швајцарски шахиста (прем. 2016)
Април
- 5. април — Лазар Тасић, српски фудбалер (прем. 2003)
- 20. април — Бранислав Цига Миленковић, српски глумац (прем. 2005)
Мај
- 10. мај — Оља Ивањицки, српска сликарка, вајарка и песникиња (прем. 2009)
- 16. мај — Вујадин Бошков, српски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2014)
- 24. мај — Мајкл Лонсдејл, француски глумац (прем. 2020)
- 28. мај — Карол Бејкер, америчка глумица
Јун
- 5. јун — Жак Деми, француски редитељ и сценариста (прем. 1990)
- 10. јун — Жоао Жилберто, бразилски музичар (прем. 2019)
- 20. јун — Џејмс Толкан, амерички глумац
- 28. јун — Александар Ивош, српски фудбалер (прем. 2020)
- 28. јун — Арса Милошевић, српски редитељ и сценариста (прем. 2006)
Јул
- 1. јул — Лесли Карон, француска глумица, плесачица и списатељица
- 4. јул — Стивен Бојд, северноирски глумац (прем. 1977)
- 10. јул — Алис Манро, канадска књижевница, добитница Нобелове награде за књижевност (2013) (прем. 2024)
- 18. јул — Саша Залепугин, хрватски новинар и ТВ водитељ (прем. 2022)
- 31. јул — Ник Болетери, амерички тениски тренер (прем. 2022)
Август
- 9. август — Марио Загало, бразилски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2024)
- 11. август — Гојко Суботић, српски историчар уметности
- 15. август — Ото Лого, српски вајар (прем. 2016)
- 28. август — Растислав Јовић, српски глумац (прем. 1997)
Септембар
- 4. септембар — Мици Гејнор, америчка глумица, певачица и плесачица (прем. 2024)
- 7. септембар — Љиљана Контић, српска глумица (прем. 2005)
- 10. септембар — Филип Бејкер Хол, амерички глумац (прем. 2022)
- 12. септембар — Ијан Холм, енглески глумац (прем. 2020)
- 12. септембар — Џорџ Џоунс, амерички музичар (прем. 2013)
- 17. септембар — Ен Банкрофт, америчка глумица, редитељка, сценаристкиња и певачица (прем. 2005)
- 20. септембар — Хеја Харарит, израелска глумица (прем. 2021)
- 21. септембар — Војислав Воки Костић, српски композитор, музичар, писац и кувар (прем. 2010)
- 21. септембар — Иван Топлак, југословенски фудбалер и фудбалски тренер (прем. 2021)
- 21. септембар — Лари Хагман, амерички глумац, редитељ и продуцент (прем. 2012)
- 26. септембар — Славка Јеринић, српска глумица (прем. 1997)
- 27. септембар — Фреди Квин, аустријски певач и глумац
- 29. септембар — Анита Екберг, шведско-италијанска глумица и модел (прем. 2015)
- 29. септембар — Џејмс Кронин, амерички физичар, добитник Нобелове награде за физику (1980). (прем. 2016)
- 30. септембар — Енџи Дикинсон, америчка глумица
Октобар
- 7. октобар — Дезмонд Туту, јужноафрички англикански надбискуп и активиста за људска права (прем. 2021)
- 7. октобар — Милан Шипка, српски лингвиста (прем. 2011)
- 8. октобар — Драгослав Срејовић, српски археолог, културни антрополог и историчар (прем. 1996)
- 10. октобар — Атена Пашко, украјинска хемијска инжењерка, песникиња и активисткиња
- 11. октобар — Нада Суботић, хрватска глумица (прем. 2016)
- 13. октобар — Рајмонд Копа, француски фудбалер (прем. 2017)
- 25. октобар — Ани Жирардо, француска глумица (прем. 2011)
- 30. октобар — Ђорђе Марјановић, српски певач (прем. 2021)
Новембар
- 3. новембар — Моника Вити, италијанска глумица (прем. 2022)
- 5. новембар — Ајк Тарнер, амерички музичар, музички продуцент и ловац на таленте (прем. 2007)
- 16. новембар — Хјуберт Самлин, амерички блуз музичар (гитариста и певач) (прем. 2011)
- 26. новембар — Адолфо Перез Ескивел, аргентински активиста, сликар, писац и вајар, добитник Нобелове награде за мир (1980).
Децембар
- 2. децембар — Нађа Регин, српска глумица (прем. 2019)
- 11. децембар — Рита Морено, порториканска глумица, певачица и плесачица
- 21. децембар — Моира Орфеи, италијанска глумица и циркуска уметница (прем. 2015)
- 31. децембар — Божидар Боки Милошевић, српски кларинетиста (прем. 2018)
Непознат датум
- Википедија:Непознат датум — Радивоје Пешић, српски лингвиста (†1993)
- Википедија:Непознат датум — Милан Рашић, српски наивни сликар
Remove ads
Смрти
Јануар
- 3. јануар — Жозеф Жофр, француски маршал (*1852)
- 23. јануар — Ана Павлова, руска балерина (*1881)
- 28. јануар — Војислав Вељковић, српски политичар (*1865)
Мај
- 9. мај — Алберт Абрахам Мајкелсон, амерички физичар и Нобеловац (*1859)
Јун
- 27. јул — Аугуст Форел, швајцарски лекар (*1848)
Август
- 3. октобар — Карл Нилсен, дански композитор (*1865)
- 18. октобар — Томас Алва Едисон, амерички физичар и проналазач (*1847)
Децембар
- 16. децембар — Димитрије Руварац, српски историчар, публициста и политичар
Нобелове награде
- Физика — Награда није додељена
- Хемија — Карл Бош и Фридрих Бергијус
- Медицина — Ото Хајнрих Варбург
- Књижевност — Ерик Аксел Карлфелт
- Мир — Џејн Адамс и Николас Мари Батлер (САД)
- Економија — Награда у овој области почела је да се додељује 1969. године
Види још
Референце
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads