From Wikipedia, the free encyclopedia
Боинг 737 (енгл. ) је најпопуларнија породица ускотрупних путничких авиона за средње линије на свету. Од почетка производње 1968. је наручено или испоручено преко 6000 комада. Породицу чини 10 модела од којих су данас у производњи 5.
Боинг 737 | ||
---|---|---|
Општи подаци | ||
Намена | путнички авион | |
Посада | 2 члана | |
Број путника | 110-190 | |
Порекло | САД | |
Произвођач | Боинг | |
Пробни лет | 9. април 1967. | |
Уведен у употребу | 10. фебруар 1968. | |
Први оператер | Саутвест ерлајнс (462) | |
Број примерака | 7 283 | |
Димензије | ||
Дужина | 33,40 | |
Висина | 11,13 | |
Распон крила | 28,88 | |
Површина крила | 105,40 ² | |
Маса | ||
Празан | 32460 | |
Максимална | 62820 | |
Погон | ||
Број мотора | 2 мотора | |
Физичке особине | ||
Турбомлазни мотор | ||
Потисак ТММ-а | 2 x | |
Перформансе | ||
Макс. брзина на опт. | 950 | |
Економска брзина | 845 | |
Долет | 5400 | |
Плафон лета | 12497 | |
Портал Ваздухопловство |
Такође, на основу ових авиона Боинг је развио и два модела намењена пословним људима који носе ознаке )(737-700) и (737-800).
Први авион серије 100 полетео је 9. априла 1967. а испоручен је Луфтханзи у фебруару 1968.
Боинг 737 настао је као израз Боинговог настојања да уђе на тржиште авиона за кратке линије са малим бројем путника, којим су доминирали Каравела, БАЦ 1-11 и Даглас DC-9. Боинг је првобитно планирао авион са 60 до 85 седишта, али је после разговора са првим наручиоцем Луфтханзом, променио план и определио се за авион са 100 седишта.
Боинг је прилично заостајао за конкурентима у тренутку када је креирао 737. Да би убрзали развој авиона, у Боингу су употребили 60% истих конструкција и система као и на моделу 727. Коришћен је исти пресек трупа као код модела 727, што је Боингу омогућило да у попречни пресек авиона смести шест седишта у низу, уместо пет, што је био случај код конкурената као што су 1-11 и . Иста основа трупа касније је коришћена и код модела Боинг 757.
Први 737-100 полетео је 9. априла 1967, а авион је ушао у употребу у фебруару 1968. у служби Луфтханзе. 737-200 је за први пут полетео 8. августа 1967. Луфтханза је била једини значајни авио-превозник који је купио 737-100 и произведено је само 30 примерака овог модела.
Дужи 737-200 је био успешнији и производња овог модела трајала је до 1988, а први купац овог авиона је био Јунајтед ерлајнс. Након што је произведено 135 авиона Б737-200, уследила су значајна побољшања, па је у стандардну производњу ушао .
Нова побољшања су уследила почетком осамдесетих са моделом 737-300. Уведени су мотори са бољом потрошњом горива. Осим тога, на овом моделу мотори нису смештени тачно испод крила, већ су избачени више унапред.
Суочен са конкуренцијом Ербасове породице авиона А320, Боинг је током 1993. године избацио нову серију 737, тзв. 737 Нову Генерацију (НГ). 737НГ састоји од 737-600, 737-700, 737-800 и 737-900 (ЕР).
Дана 13. фебруара 2006, Боингов петохиљадити 737 је ушао у редовну употребу код авиопревозника Саутвест ерлајнс.
Модели 737 се могу поделити у три генерације. Оригинални модели били су 737-100, 737-200/-200 . Класична серија се састоји од 737-300, 737-400 и 737-500. Нова генерација се састоји д 737-600, 737-700/-, 737-800 и 737-900/-.
Боинга 737-100 је свој први лет остварио 9. априла 1967. године. Луфтханза је била први авио-превозник који је купио Боинг 737 за своју флоту. Први комерцијални лет је остварен фебруара 1968. Показао се као ефикасан и исплатив авион за европске авио-превознике. Био је најмањи модел из породице 737.
Следећи модел Боинга 737 је био 737-200. Овај модел је био направљен претежно за америчко тржиште. Авиони су били мало дужи како би примили више путника, а прве примерке је од Боинга купио Амерички авио-превозник Јунајтед ерлајнс.
737-200
737-200 је унапређен у верзији 737-200 , и био је у серијској производњи од јуна 1971. Модел 737-200 је продаван и у верзијама 737-200 и 737-.
Ови модели су у фази избацивања из експлоатације због високе потрошње горива, велике буке мотора и високих трошкова одржавања. Данас су многи 737-200 у употреби као друге и треће резерве, као и код авио-превозника земаља у развоју. Авиогенекс је једини српски авио-превозник који поседује овај модел.
Боинг је и такође развио и модел 737-200C (где означава или конвертибилни модел), чија намена у зависности од потребе може да се мења између путничке и теретне. Модел (где означава односно „брзу измену“) је унапређена варијација модела 737-200C, код кога је промена из путничке у теретну варијанту или обрнуто била много бржа.
737 Класик одликују:
Модел 300 је пуштен у експлоатацију 1980. године. Први авио-превозници коју су га набавили били су Ју-ес Ер и Саутвест ерлајнс. Модел 300 је био основни модел серије 737 класик. Боинг је 1985. добио 252 поруџбине овај модел, а касније се кроз производњу тај број попео на 1000.
Југословенски аеро-транспорт (ЈАТ) је први авио-превозник у Европи који је добио 737-300, и то током 1985 и 1986, када су први авиони авиони овог типа слетели на београдски аеродром. Серија 300 је остала у производњи до краја 1999. Последњи авион са регистарском ознаком испоручен је авио-превознику Ер Њу Зеланд, 17. децембра 1999. и до данас је у његовој флоти.
Боинг 737-700 је предвиђен да замени 737-300.
Боинг 737-400 је од 737-300 дужи за 3,45 метара и може да понесе до 168 путника. Уведен је због увећаног авионског саобраћаја у свету и попунио је празнину између 737-300 и 757-200. Супарници су му Ербас А320 и Макдонел Даглас MD-80. Први прототип је направљен 26. јануара 1988, а први пут је полетео 19. фебруара 1988.
Прва поруџбина за 25 летелица је стигла од Пиедмонт ерлајнса и овај модел је први пут полетео у служби тог авио-превозника 15. септембра 1988.
За Јат ервејз је до скоро летео само један Боинг 737-400, чија је регистарска ознака била .
Овај модел је заменио 737-800.
Модел 737-500 је био краћи од 737-300 и директна је замена за Боинг 737-200 али је био направљен за много дуже дестинације. Могао је да понесе до 132 путника у једној класи. Био је доступан у верзији са новом „стакленом“ командном таблом са дигиталним мерним инструментима, као и са дотадашњим аналогним инструментима.
Први Боинг 737-500 је полетео за авио-превозника Саутвест ерлајнс 1990. Поручено је 20 летелица 1987.
Летелица је постала веома популарна међу руским авио-компанијама, које су старе совјетске путничке авионе заменили знатно ефикаснијим 737-500 и то углавном половним са запада.
737-500 је замењен моделом 600 који није био толико популаран међу авио-компанијама и до данас је испоручено само 69 примерака.
До почетка деведесетих, постало је јасно да нова породица авиона Ербас А320 представља озбиљну конкуренцију Боингу. То је очигледно када се зна да је Ербас задобио поверење авио-превозника некадашњих Боингових верних муштерија као што су Луфтханза и Јунајтед ерлајнс. У новембру 1993. године, управни одбор Боинга издао упутство да програм „Следећа генерација“ (енгл. ) замени серију 737 класик. У плану су биле серије -600, -700, и -800. Након студија тржишта и консултација са великим купцима модела 737, Боинг је наставио да развија серију 737 „Следећа генерација“.
737-600 је предвиђен да замени верзију -500. Ова летелица је први пут полетела за САС 1995. и до данас се у њиховој флоти налази 28 летелица овог типа. Иако је планирано да замени веома популарни 737-500, до данас је испоручено само 69 летелица.
Верзија 737-600 је једина која се производи без винглета. Планирано је да се винглети уграде 2006. за британског авио-превозника, али тај пројекат није реализован.
Боинг је 2012. избацио 737-600 из ценовника својих авиона, па се сматра да је производња овог модела престала.
Моделу 737-600 су конкуренција Ербас А318, Ембраер 195, и најављени Бомбардије (фр. ) серија Ц.
737-700 је први пут полетео за Саутвест ерлајнс. Овај превозник је поручио модел 700 1993. године и данас их у својој флоти има 400 примерака, а док је већи број комада поручен, а испорука тек треба да буде реализована. 737-700 је био заснован на 737-300 и ушао је у службу као његова замена.
Летелица може да понесе до 149 пунтика у једној - економској класи.
Боинг 737-700C је теретна верзија овог авиона.
Боинг је произвео и везију ЕR, чији је долет повећан са 6230 километара на 10695 километара. Може да понесе 126 путника у две путничке класе.
737-800 је продужена верзија модела 700 и предвиђен је да замени Боинг 737-400. Ова верзија је први пут полетела за авио-компанију Ти-Ју-Ај флај 1998. године, која га је поручила 1994. Верзија 800 може да понесе 162 путника у две путничке класе и до 189 путника у једној - економској класи. Главни супарник верзије 800 је Ербас А320. Многи авио-превозници у САД су заменили своје старије 727(-200) овом летелицом.
Верзија 800, је између осталих заменила и авионе Макдонел Даглас MD-80 Макдонел Даглас MD-90, јер троши до 20% мање горива, чак и када има више путника у кабини. Аљаска ерлајнс је заменила своју велику флоту MD-80 овим моделом због велике уштеде горива.
Американ ерлајнс до сада има 183 летелица ове врсте у својој флоти и још 130 је поручено. Рајанер, ирска нискотарифна авио-компанија, са 294 летелице ове врсте у својој флоти је највећи корисник ове верзије.
Боинг од 2001. има у понуди 737-900, најдужу и најснажнију варијанта овог модела. Аљаска ерлајнс је поручила овај модел 1997. године, први примерак је испоручен 15. маја 2001. године. Како 737-900 користи исту конфигурацију излаза као 737-800, капацитет седишта је ограничен до 177 у две класе, или 189 у једнокласној конфигурацији. 737-900 има исту максималну масу полетања (ММП) и капацитет горива као 737-800 и замењује долет носивошћу. Ово је донедавно спречавало овај модел да буде ефикасна конкуренција Ербасу А321.
737-900
737-900, познат и као 737-900 пре пуштања у продају, је најновија и највећа варијанта модела 737 и уведена је да испуни долет и капацитет путника укинутог модела 757-200, као директна конкуренција Ербасу А321.
Додатни излази и нова задња преграда су повећали капацитет седишта на 189 у конфигурацији са две или 215 у конфигурацији са једном класом. Додатни капацитет горива и винглети на крилим побољшавају долет као и код других верзија 737СГ.
Модел 737-900 је данас стандардни 737-900 у Боинговој понуди. Претходни модел 737-900 се више не производи.
Замена за модел 737-700 и 737-700ЕR
Замена за модел 737-800
Замена за модел 737-900 и 737-900ЕR
Боинг 737 користи више од пет стотина авио-превозника на 1.200 дестинација у више од 190 земаља. Са преко осам хиљада поручених авиона, преко шест хиљада испоручених и преко четири и по хиљаде тренутно у употреби, више од 1.250 разних комада разних верзија 737 се у сваком тренутку налази у ваздуху широм света.
У просеку, на сваких пет секунди негде у свету, један 737 полеће или слеће. Од када је у служби, превезао је преко 12 милијарди путника и прешао 120 милијарди километара, за укупно 296 милиона часова лета.
Разне верзије 737 чине више од 25% светске флоте великих комерцијалних млазних авиона.
737-100 |
737-200 |
737-300 |
737-400 |
737-500 |
737-600 |
737-700 |
737-800 |
737-900 |
737-900 | |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Дужина | 28,7 |
30,5 |
33,4 |
36,4 |
31,0 |
31,2 |
33,6 |
39,5 |
42,1 |
42,1 |
Висина | 11,3 |
11,3 |
11,1 |
11,1 |
11,1 |
12,6 |
12,6 |
12,6 |
12,6 |
12,6 |
Распон крила | 28,4 |
28,4 |
28,9 |
28,9 |
28,9 |
34,3 |
34,3 |
34,3 |
34,3 |
35,7 |
Капацитет |
100 |
130 |
149 |
168 |
132 |
132 |
149 |
189 |
189 |
215 |
Максимална тежина |
49.940 |
58.740 |
56.740 |
68.040 |
52.390 |
56.245 |
60.330 |
70.535 |
74.840 |
85.319 |
Празан тежина |
25.878 |
27.448 |
32.881 |
34.564 |
31.983 |
37.104 |
38.147 |
41.145 |
42.493 |
? kg |
Долет | 2.855 |
4.260 |
4.973 |
4.005 |
4.444 |
5.648 |
5.578 [2] |
5.439 [2] |
5.083 |
5.466 [2] |
У производњи | 1967-1969 |
1968-1988 |
1984-1999 |
1988-2000 |
1989-1999 |
од 1998. |
од 1996. |
од 1997. |
од 2000. |
од 2007. |
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.