1990
година From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
1990. је била проста година.
Догађаји
Јануар
- 1. јануар — Почетак економске реформе Анте Марковића[1]
- 3. јануар — Панамски генерал Мануел Норијега предао се трупама САД после 10 дана проведених у ватиканској амбасади.
- 7. јануар — Криви торањ у Пизи је први пут после 800 година свог постојања затворен за туристе ради рестаурације.
- 15. јануар — Три дана након упада незадовољних грађана у седиште Штазија, у Источном Берлину, последњи комунистички шеф владе у НДР-у, Ханс Модров, попустио је и наредио распуштање тајне службе. Убро након тога су досијеи Штазија отворени, упркос противљењу Западне Немачке.[2]
- 22. јануар — У току рада 14. ванредног конгреса Савеза комуниста Југославије, у Београду, партијске делегације из СК Словеније и СК Хрватске напустиле су засједање и тиме је конгрес прекинуо рад. Ово је био крај Савеза комуниста Југославије. За детаље видети 14. конгрес СКЈ.
- 31. јануар — у Москви је отворен амерички ресторан „брзе хране“ „Мекдоналдс“.
Фебруар
- 3. фебруар — Демократска странка обновила свој рад, након 45 година забране. За првог председника изабран Драгољуб Мићуновић.
- 7. фебруар — Пленум Централног комитета Комунистичке партије СССР прихватио предлог лидера Михаила Горбачова за укидање 70-годишњег монопола на власт те партије, чиме је отворен пут за вишепартијски политички систем.
- 11. фебруар — Лидер Афричког националног конгреса (АНЦ) Нелсон Мандела пуштен је на слободу након 27 година проведених у јужноафричким затворима.
Март
- 11. март — Литванија проглашава независност од Совјетског Савеза
- 13. март — Совјетски парламент изгласао је увођење вишепартијског система, након 72-годишњег монопола на власт Комунистичке партије.
- 21. март — Намибија је стекла независност од Јужноафричке Републике.
- 28. март — Покренута је независна телевизија Студио Б.
Април
- 7. април — Ферибот „Скандинавска звезда“ је захваћен пламеном током крстарења у Северном мору између Норвешке и Данске, који је усмртио 158 особа.
- 22. април — На првим вишестраначким изборима у Хрватској, победила националистичка Хрватска демократска заједница - ХДЗ на челу са Фрањом Туђманом.
- 24. април — Лансиран је свемирски телескоп Хабл унутар спејс-шатла Дискавери на мисији STS-31.
Мај
- 2. мај — Афрички национални конгрес Нелсона Манделе и Влада Јужне Африке у Кејптауну почели разговоре о окончању власти беле мањине у тој земљи.
- 5. мај — На Песма Евровизије 1990. победу је однела песма Insieme: 1992 коју је изводио Тото Котуњо.
- 13. мај — На фудбалској утакмици у Загребу, између београдске Црвене звезде и загребачког Динама, дошло до опште туче навијача два клуба приликом које је повређено више од стотину особа.
- 15. мај — Борисав Јовић изабран за председника Председништва Југославије.
- 17. мај — Генерална скупштина Светске здравствене организације је уклонила хомосексуалност са списка психијатријских болести.
- 22. мај — Уједињење Северног и Јужног Јемена у јединствену државу Јемен.
- 30. мај — Фрањо Туђман изабран за председника Хрватске.
Јун
- 1. јун — Председници Совјетског Савеза и САД Михаил Горбачов и Џорџ Буш потписали су споразум о престанку производње хемијског оружја и о уништавању тог оружја до краја 1992.
- 3. јун — У Загребу, на стадиону „Максимир“ одржана пријатељска фудбалска утакмица између репрезентација Југославије и Холандије. Утакмица је завршена победом Холандије са 2:0, а остала је упамћена по звиждању хрватских навијача химни СФРЈ „Хеј, Словени“ и навијању за страни тим.
- 6. јун — У Книну, Скупштина Општине Книн донела одлуку о покретању иницијативе за формирање регионалне Заједнице општина Сјеверне Далмације и Лике.
- 8. јун — У Италији, од 8. јуна до 8. јула, одржано XIV светско првенство у фудбалу. Фудбалска репрезентација Југославије, у саставу — Томислав Ивковић, Вујадин Станојковић, Предраг Спасић, Зоран Вулић, Фарук Хаџибегић, Давор Јозић, Драгољуб Брновић, Сафет Сушић, Дарко Панчев, Драган Стојковић, Златко Вујовић, Фахрудин Омеровић, Сречко Катанец, Ален Бокшић, Роберт Просинечки, Рефик Шабанаџовић, Роберт Јарни, Мирсад Баљић, Дејан Савићевић, Давор Шукер, Андреј Панадић, Драгоје Лековић и главни тренер Ивица Осим, пласирала се у четвртфинале и освојила пето место. Прва три места на такмичењу освојиле су репрезентације Немачке, Аргентине и Италије.
- 9. јун — У Паризу, југословенска тенисерка Моника Селеш, победом над Немицом Штефи Граф освојила „Ролан Гарос“ (Отворено првенство Француске). Ово је била њена прва Гренд слем титула.
- 11. јун — У Београду умро Васо Чубриловић (1897—1990), историчар, политичар, члан Српске академије наука и уметности, оснивач Балканолошког института и некадашњи члан револуционарне организације „Млада Босна“.
- 13. јун — У Београду, на Тргу Републике одржан први протестни митинг опозиционих странака (учествовале Демократска странка, Либерална странка, Народна радикална странка, Социјал-демократска партија Југославије и Српски покрет обнове) под називом Србија тражи слободу, на коме је тражено одржавање првих вишестраначких избора (био је ово први опозициони скуп од 1945). Повод за одржавање митинга био је неуспех преговора између представника власти и опозиције. Током протестне шетње, након завршетка митинга, испред зграде Телевизије Београд, у Таковској улици дошло је до сукоба демонстраната и милиције у којем је лакше повређено неколико људи, међу којима и вође опозиције — Драгољуб Мићуновић и Борислав Пекић (повод за одржавање новог опозиционог скупа 27. јуна).
- 17. јун — У Скопљу формирана Унутрашња македонска револуционарна организација - Демократска партија за македонско национално јединство (ВМРО-ДПМНЕ), националистичка политичка партија која је преузела име од Унутрашње македонске револуционарне организације (ВМРО), националног покрета за ослобођење Македоније из прве половине 20. века. Председник странке био је Љупчо Георгијевски, а странка је званично регистрована тек 5. августа.
- 19. јун — У Загребу додељене годишње награде „Владимир Назор“, а добитници су били: у области архитектуре и урбанизма — Зденко Сила, за животно дело и Андрија Мутњаковић, за 1990. годину; у области филма — Антун Врдољак, за животно дело и Брано Гамулин, за 1990. годину; у области музике — Томислав Нералић, за животно дело и Зоран Јуранић, за 1990. годину; у области позоришта — Мише Мартиновић, за животно дело и Милко Шпаремблек, за 1990. годину; у области књижевности — Олинко Делороко, за животно дело и Бруно Поповић, за 1990. годину; у области ликовне уметности — Фердинанд Кулмер, за животно дело и Кузма Ковачић, за 1990. годину.
- 25. јун — Милан Кучан председник Председништва Републике Словеније, изјавио да ће нови Устав, који је био у изради, дефинисати Словенију као „суверену државу“, а не као „федералну јединицу“ (Устав је донет 23. децембра).
- 26. јун — У римском амфитеатру у Пули, од 26. јуна до 7. јула, одржан XXXVII Фестивал југословенског филма током кога су приказана 24 домаћа филма. Одлуком жирија за најбољи филм проглашен је филм Глуви барут, редитеља Бахрудина Ченгића. Награду Златну арену добили су: Филип Робар Дорин за режију филма Ветар у мрежи, Ференц Деак за сценарио филма Граница, Мирјана Јоковић за главну женску улогу у филму Граница, Бранислав Лечић за главну мушку улогу у филму Глуви барут, Горан Бреговић за музику у филму Глуви барут, Јуре Первање за сниматељски рад у филму Ветар у мрежи, Карпо Година за монтажу у филму Уметни рај, Јанез Кович за сценографију у филму До краја и назад, Руден Албахари за тон у филму Орао и Сњежана Томљеновић за маску у филму Глуви барут.
- 27. јун — У Книну делегати сва три већа Скупштине општине Книн, на основу амандмана 43. на Устав СР Хрватске и Статута општине Книн, донели одлуку о оснивању регионалне Заједнице општина Сјеверне Далмације и Лике са средиштем у Книну. Заједница општина обухватала је територију општина Книн, Обровац, Бенковац, Доњи Лапац, Грачац и Титова Кореница, а у одлуци је стајала одредба да јој могу приступити и друге општине ван подручја северне Далмације и Лике (у децембру је Заједница општина претворена у Српску аутонимну област Крајину). На челу Заједнице општина Сјеверне Далмације и Лике налазило се Привремено председништво, а од 25. јула Српско национално вијеће, на челу са Миланом Бабићем.
- 28. јун — Скупштина СФРЈ, због противљења делегата из Словеније и Србије, поново одложила усвајање Закона о странкама, што је онемогућило расписивање вишестраначких избора за савезни парламент.
Јул
- 2. јул —
- Не прихватајући уставне промене у Србији, албански делегати покрајинске Скупштине Косова усвојили су Уставну декларацију и прогласили одвајање Косова од Србије.
- У саудијском граду Мека, у пешачком тунелу близу исламског светилишта, у стампеду је погинуло око 1.400 ходочасника.
- 6. јул — Председник Бугарске Петар Младенов поднео је оставку због оптужби да је наредио да се тенковима растуре антивладини протести.
- 16. јул —
- У Београду основана Социјалистичка партија Србије, настала уједињењем Савеза комуниста Србије и Социјалистичког савеза радног народа Србије.
- На Филипинима је у земљотресу погинуло више од 1.600 особа.
- 25. јул — Хрватски Сабор усвојио амандмане на републички Устав, којима је из назива републике избачен префикс „социјалистичка“.
- 27. јул — Белорусија је прогласила независност од Совјетског Савеза.
- 31. јул — Репрезентација Западне Немачке освојила је Светско првенство у фудбалу 1990. победом у финалу 1:0 над Аргентином.
Август
- 2. август — Ирачка војска је напала Кувајт и окупирала га за један дан.
- 15. август — Председник СССР Михаил Горбачов обновио је совјетско држављанство добитнику Нобелове награде за књижевност руском писцу Александру Солжењицину, који је 1974. принуђен да емигрира на Запад.
- 17. август — Срби у Хрватској одржали референдум на којем се 99,7% грађана изјаснило за српску аутономију унутар Хрватске.
- 19. август — Репрезентација Југославије освојила је Светско првенство у кошарци 1990. победом у финалу 92:75 над Совјетским Савезом.
- 27. август — У експлозији у јами "Добрња-југ" рудника Крека, која је изазвала највећу катастрофу у југословенском рударству, погинуло је 180 рудара.[3]
- 28. август — Ирак је прогласио окупирани Kувајт 19. провинцијом Ирака
Септембар
- 7. септембар — 24. септембар - Одржан шаховски турнир у Тилбургу, Холандија. Победили Василиј Иванчук и Гата Камски.
- 24. септембар — Источна Немачка је формално напустила Варшавски пакт.
- 28. септембар — Скупштина Србије усвојила нови српски Устав, који је потпуно раскрстио са претходним, социјалистичким, Уставом из 1974. Покрајинама су, уз сагласност њихових скупштина, одузети атрибути државности.
Октобар
- 2. октобар — Председник Председништва СФРЈ др Борисав Јовић отпутовао у званичну посету Сједињеним Америчким Државама, где се између осталог састао и са америчким председником Џорџом Бушом. У Београду одржана ванредна седница Председништва СФРЈ, на којој се расправљало о актуелним догађајима у Хрватској и донета одлука да командовање и руковођење јединицама Територијалне одбране (ТО) преузме Југословенска народна армија (ЈНА), чиме су поништене одлуке Скупштине Словеније о преузимању команде над ТО, од 28. септембра.
- 3. октобар — Председништво Републике Хрватске и Председништво Републике Словеније доставили Председништву СФРЈ предлог пројекта конфедералног модела југословенске заједнице (у јавности објављен 6. октобра).
- 3. октобар — Уједињење Западне и Источне Немачке.
- 4. октобар — У Љубљани, припадници војне полиције ЈНА, у складу са одлуком Председништва СФРЈ да команду над Територијалном одбраном Словеније преузме команда Пете армијске области, заузели зграду Републичког штаба Територијалне одбране Словеније (Штаб ТО је пре тога био испражњен). Припадници специјалних јединица МУП Хрватске повукли се из крајева са већинским српским становништвом, чиме је дошло до смиривања напетости у овим крајевима.
- 12. октобар — У Приштини одржана Шеснаеста конференција Савеза комуниста Косова која је истог дана прерасла у Прву конференцију покрајинске организације Социјалистичке партије Србије за Косово и Метохију на којој је дошло до формалног уједињења Савеза комуниста Косова и Социјалистичког савеза радног народа Косова у јединствену организацију, с обзиром да се 17. јула исте године Савез комуниста Србије ујединио са Социјалистичким савезом радног народа Србије и формирао Социјалистичку партију Србије (СПС). Након што је у току председавања Конференцијом позлило Рахману Морини, председнику Организационог одбора СПС за Косово и Метохију, Конференција је прекинута, а њен наставак одржан је 23. октобра.
- 13. октобар — У Бањалуци основано Српско национално вијеће Босне и Херцеговине, састављено од истакнутих политичких и других представника српског народа са подручја Босне и Херцеговине.
- 16. октобар — У Београду одржана седница Председништва СФРЈ на којој се расправљало о предлогу Хрватске и Словеније за конфедерално уређење Југославије, који је већином гласова одбијен.
- 17. октобар — Председништво СФРЈ доставило Скупштини СФРЈ концепт уставног уређења Југославије на федеративним основама у коме се Југославија назива Савезном републиком, државом равноправних народа и њихових република.
- 19. октобар — У Београду, на заједничкој седници Савезног већа и Већа република и покрајина Скупштине СФРЈ, потврђен избор Стјепана Месића за члана Председништва СФРЈ из Хрватске. На функцију је изабран 24. августа одлуком Сабора Хрватске, када је смењен дотадашњи члан Председништва из Хрватске Стипе Шувар.
- 20. октобар — У Титограду отпочео Једанаести конгрес Савеза комуниста Црне Горе на коме је одлучено да се о реформи партије одлучује након вишестраначких избора заказаних за 9. децембар (Конгрес је настављен 22. јуна 1991. када је партија променила име у Демократска партија социјалиста).
- У Новом Саду одржана Двадесета конференција Савеза комуниста Војводине која је истог дана прерасла у Прву конференцију покрајинске организације Социјалистичке партије Србије за Војводину на којој је дошло до формалног уједињења Савеза комуниста Војводине и Социјалистичког савеза радног народа Војводине у јединствену организацију, обзиром да се 17. јула исте године Савез комуниста Србије ујединио са Социјалистичким савезом радног народа Србије и формирао Социјалистичку партију Србије (СПС).
- 23. октобар — У Приштини одржан наставак Прве конференције покрајинске организације Социјалистичке партије Србије за Косово и Метохију, на којој је изабран Покрајински одбор СПС за Косово и Метохију, који је на својој конститутивној седници за првог председника Покрајинског одбора изабрао др Јагоша Зеленовића, доцента-предавача Економског факултета у Приштини, а за потпредседника Живорада Игића, дотадашњег председника Покрајинске конференције ССРН Косова.
- У Београду Скупштина СР Србије донела Уредбу о увођењу пореза и такси на робу произведену у Словенији и Хрватској.
Новембар
- 19. новембар — У Београду, у сали „Сава центра“, одржана промоција Савеза комуниста — Покрета за Југославију (СК—ПЈ), који је представљао правног и политичког наследника Савеза комуниста Југославије (СКЈ), а Иницијативни одбор за оснивање формирали су руководиоци Организације Савеза комуниста у Југословенској народној армији (ОСК у ЈНА), након одлуке о деполитизацији ЈНА. Међу оснивачима странке налазили су се истакнути активни и пензионисани генерали — Вељко Кадијевић, Никола Љубичић, Бранко Мамула, Стеван Мирковић и др, као и Мира Марковић, супруга председника Србије Слободана Милошевића.
- 22. новембар — У току ноћи 22/23. новембра на раскрсници магистралних путева за Задар, Обровац и Книн, у околини Бенковца, група непознатих нападача извршила оружани напад на тројицу припадника МУП Хрватске, у којем је смртно страдао Горан Алавања, а лакше су рањени Стеван Букарица и Јово Граовац. Милиционер Горан Алавања (1963—1990), Србин из села Доњег Карина, код Бенковца, био је прва жртва напетих међунационалних односа у Републици Хрватској.
- 22. новембар — Маргарет Тачер је најавила да се неће такмичити у другом кругу избора за лидера Конзервативне партије.
- 25. новембар — На територији Социјалистичке Републике Македоније одржан други круг парламентарних избора.
- 26. новембар — Народна банка Југославије, у складу са савезним економским реформама, издала нову новчаницу апоена од 1.000 динара, са ликом научника Николе Тесле (новчаница је била у оптицају, уз мање измене, до 1993).
- 28. новембар — Маргарет Тачер је поднела оставку после више од 11 година на месту премијера, а наследио ју је Џон Мејџор.
Децембар
- 9. децембар — Лех Валенса, бивши лидер синдиката Солидарност, је победио на првим председничким изборима у Пољској.
- 9. децембар — У Србији одржани први вишестраначки председнички и парламентарни избори. Убедљивом већином за председника Републике изабран Слободан Милошевић, а његова партија - СПС - освојила је 194 посланичка места у Скупштини Србије.
- 23. децембар — Словенија на референдуму прогласила самосталност и овластила своје власти да, уколико се у року од шест месеци не постигне споразум о преуређењу Југославије, прогласи независност Словеније.
- 25. децембар — Тим Бернерс-Ли и Робер Кајо остварили прву везу између HТТP клијента и сервера преко интернета.
- 28. децембар — Веће удруженог рада Скупштине Србије донело је два прописа који су носили ознаке “строго поверљиво” и “службена тајна”, на основу којих је СР Србија упала у монетарни систем СФРЈ и из Народне банке Југославије и узела 1,4 милијарди долара. Кад се то прочуло, функционери других република су тражили да се одговорни за овај испад ухапсе и процесуирају.
Датум непознат
Remove ads
Рођења
Јануар
- 1. јануар — Нађа Парис, америчка порнографска глумица
- 4. јануар — Тони Крос, немачки фудбалер[4]
- 6. јануар — Милош Цветковић, српски фудбалер[5]
- 9. јануар — Стефана Вељковић, српска одбојкашица
- 10. јануар — Стефан Шћеповић, српски фудбалер[6]
- 12. јануар — Нихад Ђедовић, босанскохерцеговачки кошаркаш
- 13. јануар — Лијам Хемсворт, аустралијски глумац[7]
- 14. јануар — Грант Гастин, амерички глумац и певач
- 15. јануар — Гордана Пауновић, српска глумица[8]
- 15. јануар — Костас Слукас, грчки кошаркаш[9]
- 16. јануар — Марио Делаш, хрватски кошаркаш[10]
- 17. јануар — Томислав Зубчић, хрватски кошаркаш[11]
- 18. јануар — Горги Ђенг, сенегалски кошаркаш[12]
- 18. јануар — Начо Фернандез, шпански фудбалер[13]
- 22. јануар — Ализе Корне, француска тенисерка[14]
- 25. јануар — Бобана Момчиловић Величковић, српска стрелкиња (прем. 2020)[15]
- 26. јануар — Петер Саган, словачки бициклиста[16]
- 29. јануар — Мајк Цирбес, немачки кошаркаш[17]
- 31. јануар — Николас Лапровитола, аргентинско-италијански кошаркаш
Фебруар
- 1. фебруар — Лора Марлинг, британска музичарка
- 3. фебруар — Шон Кингстон, амерички певач[18]
- 4. фебруар — Наиро Кинтана, колумбијски бициклиста[19]
- 8. фебруар — Клеј Томпсон, амерички кошаркаш
- 14. фебруар — Дино Мурић, словеначки кошаркаш[20]
- 20. фебруар — Чиро Имобиле, италијански фудбалер[21]
- 22. фебруар — Натанијел Асамоа, гански фудбалер[22]
- 24. фебруар — Богдан Ризнић, српски кошаркаш[23]
- 26. фебруар — Александар Миљковић, српски фудбалер[24]
- 26. фебруар — Леон Радошевић, хрватски кошаркаш
Март
- 2. март — Лук Коумс, амерички музичар[25]
- 3. март — Владимир Јанковић, грчко-српски кошаркаш
- 4. март — Дрејмонд Грин, амерички кошаркаш
- 5. март — Мејсон Пламли, амерички кошаркаш[26]
- 7. март — Терико Вајт, амерички кошаркаш[27]
- 8. март — Петра Квитова, чешка тенисерка[28]
- 8. март — Ивон Андерсон, српска кошаркашица
- 9. март — Дејли Блинд, холандски фудбалер[29]
- 13. март — Саша Клементс, канадска глумица
- 13. март — Ђорђе Мајсторовић, српски кошаркаш[30]
- 14. март — Џо Ален, велшки фудбалер[31]
- 17. март — Хозијер, ирски музичар[32]
- 20. март — Маркос Рохо, аргентински фудбалер[33]
- 23. март — Гордон Хејвард, амерички кошаркаш[34]
- 24. март — Киша Касл-Хјуз, новозеландска глумица[35]
- 27. март — Кимбра, новозеландска музичарка[36]
- 27. март — Наталија Санчез, шпанска глумица и певачица
- 29. март — Џеси Волт, француска порнографска глумица[37]
Април
- 2. април — Миралем Пјанић, босанскохерцеговачки фудбалер[38]
- 5. април — Ријана Рајан, америчка порнографска глумица[39]
- 9. април — Кристен Стјуарт, америчка глумица, редитељка и модел[40]
- 10. април — Марен Морис, америчка музичарка и музичка продуценткиња[41]
- 13. април — Анастасија Севастова, летонска тенисерка[42]
- 15. април — Ема Вотсон, енглеска глумица[43]
- 15. април — Душан Милошевић, српски кошаркаш[44]
- 16. април — Вангелис Манцарис, грчки кошаркаш[45]
- 18. април — Војћех Шчесни, пољски фудбалски голман[46]
- 19. април — Дамијен Ле Талек, француски фудбалер[47]
- 19. април — Марко Томићевић, српски кајакаш[48]
- 21. април — Александар Пријовић, српски фудбалер[49]
- 23. април — Дев Пател, енглески глумац[50]
- 24. април — Јан Весели, чешки кошаркаш[51]
- 24. април — Квабс, енглески музичар[52]
Мај
- 1. мај — Николина Молдован, српска кајакашица[53]
- 2. мај — Ивана Максимовић, српска стрелкиња[54]
- 2. мај — Пол Џорџ, амерички кошаркаш
- 8. мај — Кемба Вокер, амерички кошаркаш[55]
- 10. мај — Ивана Шпановић, српска атлетичарка[56]
- 12. мај — Мелих Махмутоглу, турски кошаркаш[57]
- 14. мај — Гедиминас Орелик, литвански кошаркаш[58]
- 16. мај — Огњен Кузмић, српски кошаркаш[59]
- 17. мај — Рос Батлер, амерички глумац
- 17. мај — Вил Клајберн, амерички кошаркаш
- 22. мај — Стефан Митровић, српски фудбалер[60]
- 25. мај — Немања Милић, српски фудбалер[61]
- 28. мај — Кајл Вокер, енглески фудбалер[62]
- 29. мај — Тибо Пино, француски бициклиста
- 29. мај — Треј Томпкинс, амерички кошаркаш[63]
- 31. мај — Кваме Вон, амерички кошаркаш[64]
Јун
- 2. јун — Михал Квјатковски, пољски бициклиста[65]
- 2. јун — Невена Ристић, српска глумица[66]
- 7. јун — Иги Азејлија, аустралијска музичарка[67]
- 8. јун — Сања Малагурски, српска одбојкашица[68]
- 13. јун — Арон Џонсон, енглески глумац и сценариста[69]
- 16. јун — Џон Њуман, енглески музичар[70]
- 17. јун — Алан Дзагојев, руски фудбалер[71]
- 17. јун — Џордан Хендерсон, енглески фудбалер[72]
- 19. јун — Хенри Континен, фински тенисер[73]
- 19. јун — Душан Свилар, српски певач
- 19. јун — Брејди Хеслип, канадски кошаркаш[74]
- 20. јун — Фаб Мело, бразилски кошаркаш (прем. 2017)[75]
- 21. јун — Сандра Перковић, хрватска атлетичарка[76]
- 21. јун — Душан Чантекин, српско-турски кошаркаш[77]
- 23. јун — Вашек Поспишил, канадски тенисер[78]
- 26. јун — Муфтау Јару, бенински кошаркаш[79]
- 30. јун — Јака Блажич, словеначки кошаркаш[80]
- 30. јун — Невена Јовановић, српска кошаркашица[81]
- 30. јун — Сандро Сукно, хрватски ватерполиста[82]
- 30. јун — Душан Лајовић, српски тенисер[83]
Јул
- 1. јул — Вујадин Савић, српски фудбалер[84]
- 2. јул — Марго Роби, аустралијска глумица[85]
- 2. јул — Дени Роуз, енглески фудбалер[86]
- 3. јул — Фабио Ару, италијански бициклиста[87]
- 3. јул — Ненад Крстичић, српски фудбалер[88]
- 7. јул — Ли Ади, гански фудбалер[89]
- 11. јул — Каролина Возњацки, данска тенисерка
- 12. јул — Дру Гордон, амерички кошаркаш (прем. 2024)
- 14. јул — Џејмс Нанели, амерички кошаркаш[90]
- 15. јул — Дејмијан Лилард, амерички кошаркаш[91]
- 15. јул — Тајлер Ханикат, амерички кошаркаш (прем. 2018)[92]
- 21. јул — Милица Ђурђевић, српска политичарка
- 27. јул — Индијана Еванс, аустралијска глумица и музичарка[93]
- 29. јул — Филип Баровић, црногорски кошаркаш[94]
- 29. јул — Иван Ленђер, српски пливач
- 31. јул — Милан Марић, српски глумац[95]
Август
- 1. август — Џек О’Конел, енглески глумац[96]
- 6. август — Андреја Милутиновић, српски кошаркаш
- 6. август — Петар Орландић, црногорски фудбалер[97]
- 8. август — Бранкица Себастијановић, српска глумица
- 9. август — Бил Скарсгорд, шведски глумац[98]
- 10. август — Татјана Мирковић, српска атлетичарка
- 10. август — Владимир Михаиловић, црногорски кошаркаш[99]
- 10. август — Лукас Тил, амерички глумац[100]
- 12. август — Марио Балотели, италијански фудбалер[101]
- 13. август — Демаркус Казинс, амерички кошаркаш[102]
- 15. август — Џенифер Лоренс, америчка глумица[103]
- 16. август — Филип Кљајић, српски фудбалски голман[104]
- 16. август — Рина Савајама, јапанско-британска музичарка, глумица и модел
- 18. август — Габријел Енаке, румунски фудбалер[105]
- 18. август — Мајк Џејмс, амерички кошаркаш
- 23. август — Рајан Брокоф, аустралијски кошаркаш
- 23. август — Сет Кари, амерички кошаркаш[106]
- 23. август — Чаба Силађи, српски пливач
- 26. август — Лоренцо Браун, амерички кошаркаш[107]
- 28. август — Бојан Кркић, шпански фудбалер[108]
- 30. август — Џулија Џеклин, аустралијска музичарка
Септембар
- 1. септембар — Гелор Канга, габонски фудбалер[109]
- 5. септембар — Ленс Стивенсон, амерички кошаркаш[110]
- 6. септембар — Џон Вол, амерички кошаркаш[111]
- 7. септембар — Давид Јелинек, чешки кошаркаш[112]
- 8. септембар — Метју Делаведова, аустралијски кошаркаш[113]
- 9. септембар — Дејан Кравић, српско-канадски кошаркаш[114]
- 15. септембар — Дарко Лазовић, српски фудбалер[115]
- 15. септембар — Мет Шајвли, амерички глумац[116]
- 18. септембар — Кристина Пајкић, српска глумица
- 19. септембар — Киран Трипијер, енглески фудбалер[117]
- 20. септембар — Донатас Мотијејунас, литвански кошаркаш[118]
- 20. септембар — Моника Радуловић, аустралијски модел
- 27. септембар — Мирка Васиљевић, српска глумица и модел[119]
Октобар
- 5. октобар — Федерико Делбонис, аргентински тенисер[120]
- 6. октобар — Џинкс Мејз, америчка порнографска глумица[121]
- 9. октобар — Борис Вапенски, српски ватерполиста
- 13. октобар — Милица Тодоровић, српска певачица
- 16. октобар — Брок Мотум, аустралијски кошаркаш
- 19. октобар — Душан Јованчић, српски фудбалер[122]
- 20. октобар — Дерек Нидам, америчко-црногорски кошаркаш[123]
- 21. октобар — Рики Рубио, шпански кошаркаш[124]
- 22. октобар — Тина Блејд, хрватска порнографска глумица
- 24. октобар — Никола Вучевић, црногорски кошаркаш[125]
- 25. октобар — Милена Рашић, српска одбојкашица[126]
- 31. октобар — Ифеани Оњило, нигеријски фудбалер[127]
Новембар
- 3. новембар — Стефан Јовић, српски кошаркаш
- 6. новембар — Андре Ширле, немачки фудбалер[128]
- 7. новембар — Давид де Хеа, шпански фудбалски голман[129]
- 7. новембар — Кортни Мари Ендруз, америчка музичарка
- 9. новембар — Роман Барде, француски бициклиста
- 11. новембар — Џорџинио Вајналдум, холандски фудбалер
- 11. новембар — Том Думулан, холандски бициклиста[130]
- 13. новембар — Јежи Јанович, пољски тенисер[131]
- 22. новембар — Дарко Планинић, хрватски кошаркаш
- 23. новембар — Мирза Селимовић, босанскохерцеговачки певач
- 24. новембар — Том Одел, енглески музичар
- 26. новембар — Дени Велбек, енглески фудбалер[132]
- 26. новембар — Рита Ора, енглеска певачица и глумица[133]
- 30. новембар — Магнус Карлсен, норвешки шахиста
Децембар
- 7. децембар — Камерон Берстоу, аустралијски кошаркаш[134]
- 7. децембар — Давид Гофен, белгијски тенисер[135]
- 7. децембар — Никола Чачић, српски тенисер[136]
- 7. децембар — Урсула Радвањска, пољска тенисерка[137]
- 11. децембар — Били Барон, амерички кошаркаш[138]
- 11. децембар — Јана Милосављевић, српска глумица[139]
- 11. децембар — Тејана Тејлор, америчка музичарка, глумица, кореографкиња, модел и редитељка
- 14. децембар — Роберт Ковингтон, амерички кошаркаш[140]
- 16. децембар — Марина Алексић, српска глумица
- 17. децембар — Бојан Суботић, српски кошаркаш[141]
- 20. децембар — ЏоЏо, америчка музичарка и глумица[142]
- 21. децембар — Милош Ћук, српски ватерполиста
- 22. децембар — Марко Ивовић, српски одбојкаш
- 25. децембар — Александар Кировски, српски фудбалски голман[143]
- 26. децембар — Денис Черишев, руски фудбалер[144]
- 26. децембар — Арон Ремзи, велшки фудбалер[145]
- 27. децембар — Милош Раонић, канадски тенисер[146]
- 28. децембар — Ђорђе Гагић, српски кошаркаш[147]
Remove ads
Смрти
Јануар
- 20. јануар — Барбара Стенвик, америчка глумица (* 1907)[148]
- 25. јануар — Ава Гарднер, америчка глумица (* 1922)[149]
Фебруар
- 4. фебруар — Тома Бебић, хрватски музичар (* 1935)
Март
Април
- 15. април — Грета Гарбо, америчка глумица (* 1905)[150]
Мај
- 10. мај — Вокер Перси, амерички књижевник (* 1916)
- 13. мај — Алија Сиротановић, рудар, ударник и јунак социјалистичког рада у СФРЈ (* 1914)
- 31. мај — Драган Лаковић, српски глумац (* 1929)[151]
Јун
- 2. јун — Рекс Харисон, енглески глумац (* 1908)[152]
- 11. јун — Васо Чубриловић, српски историчар (* 1897)[153]
Август
- 1. август — Норберт Елијас, немачки социолог (* 1897)[154]
- 15. август — Виктор Цој, руски музичар. (* 1962)
- 27. август — Стиви Реј Вон, амерички музичар и продуцент (* 1954)[155]
Септембар
- 30. септембар — Патрик Вајт, аустралијски писац, добитник Нобелове награде за књижевност 1973. год. (* 1912)
Октобар
- 16. октобар — Арт Блејки, амерички џез бубњар (* 1919)
Новембар
- 26. новембар — Фенг Јоу-лан, кинески филозоф (* 1895)[156]
- 30. новембар — Владимир Дедијер, српски историчар (* 1914)
Децембар
- 14. децембар — Фридрих Диренмат, швајцарски писац (* 1921)[157]
Непознат датум
- Википедија:Непознат датум — Владо Милошевић, српски композитор и етномузиколог (* 1901)
Нобелове награде
- Физика — Џером Ајзак Фридман, Хенри В. Кендал и Ричард Е. Тејлор
- Хемија — Елиас Џејмс Кореј
- Медицина — Џосеф Е. Муреј и Е. Донал Томас
- Књижевност — Октавио Паз
- Мир — Михаил Горбачов
- Економија — Хари М. Марковиц, Мертон Х. Милер и Вилијам Ф. Шарп
Референце
Види још
Референце
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads