Глоговица (Зајечар)

За другу употребу, погледајте страницу Глоговица.

Глоговица је насељено место града Зајечара у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 484 становника (према попису из 1991. било је 604 становника).

Глоговица
Поглед на Глоговицу
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Зајечарски
Град	Зајечар
Становништво
— 2011.	484
Географске карактеристике
Координате	44° 07′ 11″ С; 22° 16′ 03″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	395
Глоговица Глоговица на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	019
Регистарска ознака

Историја

Први пут се на Лангеровој карти помиње место "Glogoviz", а на карти „Темишварски Банат“ се помиње напуштено место "Glogovittz". Село Глоговица се помиње у једном документу у оквиру^[1] Крајинског диштрихта 1733. године поред још 32. насеља овог диштрихта. У пописима из 1846. године је забележено да је село је имало 117 кућа, 1866. године је имало 199 кућа. Према попису из 1890. године, Глоговица припада Крајинском срезу, има 247 кућа и 1311 становника, а 1910. године има 270 кућа и 1350 становника, а 1924. године 260 кућа.^[1]

Село је настало у време Турака, тако што су људи из Крајине бежећи од турског зулума почели да насељавају места око шума и вода. Глоговицу су основали избеглице из Чубре.^[1] Прво су се настанили на месту Унц (Марина шума) која се налазила између Салаша и Сикола, а потом су се преселили у Сељиште. Многи домаћини су раније а и сада имају винограде у Братујевцу, Речкој и Чубри.

У Глоговици је од времена проналаска злата на Дели Јовану 1888. године^[2], а и касније радила фабрика за прераду златне руде која је била у већинском власништва^[3] краља Александра првог Карађорђевића, као и Центар за истраживање рудних лежишта у источној Србији чији је власник био индустријалац Ђорђе Вајферт, о овим рударским активностима и данас сведоче остаци напуштених јаловишта.

Географија

Куће у Глоговици су на стрмим странама Глоговичке реке, на обронцима Дели Јована испод брда Русман. Село је збијеног типа, куће су 10 до 30 метара удаљене једна од друге, а на обронцима села и до 50 метара. Подељено је не четири атара: Миљешти, Јордачевићи, Гимишешти и Барбуловићи. Квалитет земље је средње родности.

У селу се налазе многобројни бунари као и чесме : Аврамовића Чешмја, Германовића Чешмја, Бучина и Миленковића Чешмја. На Глоговичкој реци су изграђена два мања Глоговичка језера која су погодна за летњи одмор и риболов.

Глоговица и Дубочане имају једну цркву, Храм Успења Свете Ане, коју је подигао Ђорђе Вајферт 1910. године на пропланку између Глоговице и Дубочана. Мештани села славе Св. Тројицу.

Основна школа је основана 1867. године, а данас је подручно одељење ОШ „Јован Јовановић Змај” Салаш.

Демографија

У насељу Глоговица живи 408 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 47,3 година (44,1 код мушкараца и 50,3 код жена). У насељу има 137 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,53.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија[4] Година Становника 1948. 1.023 1953. 973 1961. 930 1971. 867 1981. 762 1991. 604 591 2002. 484 519

Етнички састав према попису из 2002.‍[5]
Власи			232	47,93%
Срби			226	46,69%
Румуни			12	2,47%
Југословени			1	0,20%
непознато			4	0,82%

Становништво према полу и старости^[6]

	м			ж
?	16			13
80+	6			15
75—79	13			26
70—74	20			26
65—69	13			13
60—64	11			23
55—59	18			16
50—54	14			10
45—49	14			22
40—44	10			7
35—39	17			14
30—34	14			13
25—29	16			7
20—24	12			4
15—19	12			10
10—14	10			10
5—9	9			9
0—4	9			12
Просек :	44,1			50,3

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 251 237 233 216 198 162 137

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 31 24 16 21 16 16 8 5 0 0 3,53

Домаћинства

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	206	53	132	13	7	1
Женски	219	14	140	50	15	0
УКУПНО	425	67	272	63	22	1

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	103	83	0	1	6
Женски	92	81	0	0	2
УКУПНО	195	164	0	1	8
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	0	2	2	2
Женски	0	0	2	2	0
УКУПНО	0	0	4	4	2
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	2	1	0
Женски	0	0	0	2	1
УКУПНО	0	0	2	3	1
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	4
Женски	0	0	0	2
УКУПНО	0	0	0	6

Становништво по делатностима које обавља

Галерија

• Глоговица
• 
  Панорама Глоговице
• 
  Чесма у селу Глоговица
• 
  Глоговица, споменик погинулима у Првом светском рату
• 
  Глоговица и део Дубочана између види се Црква Свете Ане
• 
  Црква Свете Ане између Глоговице и Дубочана.
• 
  Једно од Глоговичких језера

Референце

1. Станојевић, Тихомир (1979). Неготин и Крајина, књига прва, од првих трагова до 1858. године. Неготин: Заједница културе СО Неготин - Новинска установа Тимок. стр. Стр. 40.
2. „ISTORIJAT ISTRAŽIVANJA I GEOLOŠKA GRAĐA BORSKIH LEŽIŠTA BAKRA” (PDF). Рударски радови. 1: стр.8,. 2011.CS1 одржавање: Текст вишка: странице (веза)
3. „Решење о одузимању имовине, тачка 27а. Од 2.8.1947. Пов бр. 1433, Архив Југославије” (PDF). 1947. Приступљено 01. 04. 2022.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
4. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
5. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
6. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација ()
• Гугл сателитска мапа ()
• План насеља на мапи ()