![cover image](https://wikiwandv2-19431.kxcdn.com/_next/image?url=https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5e/GautierMaupin.jpg/640px-GautierMaupin.jpg&w=640&q=50)
Госпођица де Мопен
From Wikipedia, the free encyclopedia
„Госпођица де Мопен“ (фр. ) епистоларни је роман француског књижевника Теофила Готјеа, објављен 1835. Сматра се Готјеовим првим значајним делом и важним остварењем француског романтизма, које је својим поетичким идејама исказаним у предговору и у роману најавило књижевне правце парнасизма, декаденције и естетицизма.
![]() Насловна страна издања из 1876. | |
Настанак и садржај | |
Ориг. наслов | mademoiselle maupin |
Аутор | Теофил Готје |
Земља | Француска |
Језик | француски |
Жанр / врста дела | роман у писмима |
Издавање | |
Издавање | 1835 |
Превод | |
Преводилац | Милош Степановић |
Главни јунак је двадесетдвогодишњи Албер, који је изграђен као типични романтични јунак обузет светским болом. Албер у писмима свом пријатељу описује време испуњено досадом док га проводи код своје љубавнице Розет, све док се не појави Теодор, младић андрогине лепоте, према коме почиње да осећа неочекивану еротску привлачност. Роман је важан и због предговора, у коме Готје одбацује моралистичку и утилитарну функцију уметности, тврдећи да уметничко дело не треба и не може да тежи моралном поправљању појединца и друштва. Тврдња да је права уметност бескорисна и да је њен једини задатак да тежи лепом, омогућила је да се предговор сматра једним од првих текстова ларпурлартизма, иако ће се сам термин јавити тек у Готјеовим познијим радовима.[1]
Већина ондашњих критичара сматрало је и роман и предговор неморалним, али су и издавач и Готје успели да избегну санкције и цензуру Јулске монархије. Иако је дело привукло пажњу Балзака, Игоа и Бодлера, роман није доживео већи успех све до друге половине 19. века, када поново почиње да се штампа, поставши култна књига европских декадената и уметника фин де сјекла.[1] Роман је на српски језик превео Милош Степановић.