Грбови Србије кроз историју
From Wikipedia, the free encyclopedia
Грбови Србије су се кроз векове мењали, добијали или губили неке елементе грба, али су увек задржавали основне симболе државности и државотворности Србије: сребрног двоглавог орла и четири оцила (мада их многи мешају са словом С).
Садашњи српски грб чини сребрни двоглави орао (у полету) оружан златно на црвеном штиту. Орао на грудима има црвени штит који сребрни грчки крст дели на четири дела са по једним оцилом у сваком делу.
У нашим домаћим зборницима и код Витезовића-Жефаровића јавља се као грб Србије сребрни крст на црвеном пољу са по једним сребрним оцилом између кракова крста. Орбини доноси исти грб са оцилима, окренутим према спољашњости, и једноглавим орлом са круном у средини крста као грб краља Вукашина. Званично се употребљавао овај грб у трећој деценији 18. века као део грба спојене карловачко-београдске и касније, по ослобођењу Србије, београдске митрополије. Грб карловачке митрополије потврдила је царица Марија Терезија 17. маја 1777, а крст са оцилима проширио се као саставни део различитих грбова и орнаментике дубоко у српски народ. Још данас чини крст са оцилима део грба патријаршије. И у штиту грба српске Војводине од 1848. до 1861. има сребрни крст на црвеном пољу са по једним, према спољашњости окренутим, оцилом између кракова крста.