Деменција
прогресивно и неповратно пропадање интелектуалних способности и виших менталних функција / From Wikipedia, the free encyclopedia
Деменција је прогресивно и неповратно пропадање интелектуалних способности и виших менталних функција (интелигенције, мишљења, говора, памћења, учења, имагинације итд.) услед одређених органских узрока.[11] Ово доводи до поремећаја личности, те односа са физичком и социјалном средином.[12][13] Деменција је болест карактеристична за особе старије животне доби. У основи ове појаве стоје морфолошке, хистолошке и биохемијске промене мозга, као природне појаве везане за процес старења. Наведене промене за последице имају губитак меморије, промене личности и губитак социјалних способности. Важно је напоменити да деменција није нормалан део старења, већ патолошко стање које се код већине људи никада не развије.[14][15][16][17] Поред оштећења памћења и поремећаја у мисаоним обрасцима, најчешћи симптоми укључују емоционалне проблеме, потешкоће са језиком и смањену мотивацију.[2] Симптоми се могу описати у континуитету у неколико фаза.[18][19][lower-alpha 1] Деменција на крају има значајан утицај на појединца, неговатеље и на друштвене односе уопште.[2] Дијагноза деменције захтева посматрање промене уобичајеног менталног функционисања особе и већег когнитивног пада од онога што је узроковано нормалним старењем.[21]
Деменција | |
---|---|
Синоними | Сенилност,[1] сенилна деменција |
Литографија човека са дијагнозом деменције из 1800-их | |
Специјалности | Неурологија, психијатрија |
Симптоми | Смањена способност размишљања и памћења, емоционални проблеми, проблеми са језиком, смањена мотивација[2] |
Компликације | Лоша исхрана, упала плућа, немогућност обављања послова бриге о самом себи, изазови у погледу личне безбедности.[3] |
Време појаве | Постепено[2] |
Трајање | Дугорочно[2] |
Узроци | Алцхајмерова болест, васкуларна болест, болест Левијевог тела и фронтотемпорална лобарна дегенерација.[2] |
Дијагностички метод | Когнитивно тестирање (мини–преглед менталног стања)[4] |
Слична обољења | Делиријум, хипотиреоза[5][6] |
Превенција | Рано образовање, спречавање високог крвног притиска, спречавање гојазности, непушење, друштвени ангажман[7] |
Лечење | Потпорна нега[2] |
Лекови | Инхибитори ацетилхолинестеразе (мала корист)[8][9] |
Фреквенција | 55 милиона (2021)[2] |
Смртност | 2.4 милиона (2016)[10] |
Неколико болести и повреда мозга, као што је мождани удар, могу довести до деменције. Међутим, најчешћи узрок је Алцхајмерова болест, неуродегенеративни поремећај.[2] Дијагностички и статистички приручник за менталне поремећаје, пето издање (ДСМ-5), поново је описао деменцију као било благи или знатни неурокогнитивни поремећај са различитим степеном озбиљности и многим узрочним подтиповима. Међународна класификација болести (ICD-11) такође класификује деменцију као неурокогнитивни поремећај (NCD) са много облика или подкласа.[22] Деменција је наведена као стечени мождани синдром, обележен падом когнитивних функција, и у супротности је са неуроразвојним поремећајима.[23] Деменција се такође описује као спектар поремећаја са узрочним подтиповима деменције на основу познатог поремећаја, као што је Паркинсонова болест, за деменцију од Паркинсонове болести; Хунтингтонова болест, за деменцију Хунтингтонове болести; васкуларне болести, за васкуларну деменцију; ХИВ инфекција, изазивајући ХИВ деменцију; фронтотемпорална лобарна дегенерација за фронтотемпоралну деменцију; или болест Левијевих тела за деменцију са Левијевим телима и прионске болести.[24] Подтипови неуродегенеративних деменција такође могу бити засновани на узрочној патологији неправилно савијених протеина као што су синуклеинопатије и тауопатије.[24] Више од једне врсте деменције које постоје заједно познате су као мешовита деменција.[23]
Многи неурокогнитивни поремећаји могу бити узроковани другим здравственим стањем или поремећајем који укључује туморе мозга и субдурални хематом; ендокрини поремећаји као што су хипотироидизам и хипогликемија; недостатке у исхрани укључујући тиамин и ниацин; инфекције, имунолошки поремећаји, отказивање јетре или бубрега, метаболички поремећаји као што је Куфова болест, и неке леукодистрофије, и неуролошки поремећаји као што су епилепсија и мултипла склероза. Неки од неурокогнитивних дефицита понекад могу показати побољшање током лечења медицинског стања.[25]
Дијагноза се обично заснива на историји болести и когнитивном тестирању са снимањем. Тестови крви се могу узети да би се искључили други могући узроци који могу бити реверзибилни, као што је хипотироидизам (недовољно активна штитна жлезда), и да би се одредио подтип деменције. Један од најчешће коришћених когнитивних тестова је испитивање мини-менталног стања. Највећи фактор ризика за развој деменције је старење, међутим деменција није нормалан део старења. Многи људи старији од 90 година не показују знаке деменције.[26] Неколико фактора ризика за деменцију, као што су пушење и гојазност, могу се спречити променама начина живота. Сматра се да скрининг опште старије популације на поремећај не утиче на исход.[27]
Деменција је тренутно седми водећи узрок смрти широм света и има 10 милиона нових случајева пријављених сваке године (један сваке ~3 секунде).[2] Не постоји лек за деменцију. Инхибитори ацетилхолинестеразе као што је донепезил се често користе и могу бити корисни код благих до умерених поремећаја. Укупна користност, међутим, може бити мала. Постоје многе мере које могу побољшати квалитет живота особа са деменцијом и њихових старатеља. Когнитивне и бихејвиоралне интервенције могу бити прикладне за лечење повезаних симптома депресије.[28]