Демократска странка (Србија)
политичка странка у Србији / From Wikipedia, the free encyclopedia
Демократска странка (скраћено ДС) је социјалдемократска политичка странка у Србији. Од 2018. председник странке је Зоран Лутовац.
Демократска странка | |
---|---|
Скраћеница | ДС |
Председник | Зоран Лутовац |
Заменик председника | Драгана Ракић |
Потпредседници |
|
Шеф посланичке групе | Зоран Лутовац |
Коалиција | Србија против насиља |
Основана | 3. фебруар 1990. |
Легализована | 27. јул 1990. |
Седиште | Улица Нушићева 6/, Београд |
Новине | Бедем |
Млади огранак | Демократска омладина |
Женски огранак | Форум жена |
Идеологија | социјалдемократија |
Политичка позиција | леви центар |
Међународно чланство | |
Европска странка | Партија европских социјалиста (придружени члан) |
Боје |
|
Народна скупштина | 8 / 250
|
Скупштина АП Војводине | 0 / 120
|
Скупштина града Београда | 9 / 110
|
Застава странке | |
Веб-сајт | |
ДС је 1990. основала група интелектуалаца који су настојали да оживе Демократску странку, која је деловала у Краљевини Југославији. Драгољуб Мићуновић је био први председник странке до 1994, а под његовим руководством ДС је постала заступљена у Народној скупштини Србије и учествовала у антивладиним протестима. Након избора Зорана Ђинђића за председника странке 1994, она је реорганизована а он је увео у коалицију Заједно. ДС је учествовала на демонстрацијама 1996—1997, које су се десиле након што је Изборна комисија поништила резултате локалних избора у градовима у којима је коалиција Заједно победила. ДС је касније предводила Савез за промене, који је у јануару 2000. постао део Демократске опозиције Србије (ДОС). ДОС је победио на председничким и парламентарним изборима 2000, али Слободан Милошевић, председник Савезне Републике Југославије и председник Социјалистичке партије Србије (СПС), одбио је да прихвати резултате, што је кулминирало његовим свргавањем.
ДС је преузео власт у Србији након победе на парламентарним изборима у децембру 2000. и Ђинђић је постао председник Владе Србије. Ђинђић је убијен у марту 2003, а на месту председника ДС наследио га је Борис Тадић. Тадић је затим постао председник Србије, док је ДС била у опозицији од 2004. до 2007, када је постала део коалиционе владе коју предводи Демократска странка Србије. Тадић је довео ДС до победе 2008. када је образована коалициона влада са СПС. ДС је 2012. поражена од Српске напредне странке, након чега одлази у опозицију. Драган Ђилас је постао председник ДС децембра 2012. Међутим, Ђилас је 2013. смењен је са места градоначелника Београда, али је остао на функцији након интерног гласања о неповерењу у јануару 2014. Њега је у мају 2014. на место председника ДС наследио Бојан Пајтић. Драган Шутановац је постао председник ДС после Пајтићеве оставке 2016. Шутановца је 2018. наследио Лутовац. Он је предводио ДС у неколико опозиционих коалиција и бојкотовао парламентарне изборе 2020, што је изазвало раскол у странци. Успешно је вратио ДС у Народну скупштину на изборима 2022.
ДС је у почетку била свеобухватна странка, заузимајући позицију центра и десног центра. Подржала је успостављање тржишне привреде, денационализацију и права синдиката. ДС је под Тадићем прешла на центристички и друштвено-либерални профил и постала водећа странка проевропског блока политике у Србији. Године 2013. померила се ка социјалдемократији и сада је на политичком спектру позиционирана на левом центру. Присталице ДС обично су женског рода, са средњошколским или универзитетским образовањем, толерантне према различитостима, друштвено-прогресивне и противне ауторитаризму и национализму. ДС је придружени члан Партије европских социјалиста, као и члан Прогресивне алијансе и Социјалистичке интернационале.