Дулене

Дулене је насељено место града Крагујевца у Шумадијском округу. Према попису из 2022. има 68 становника (према попису из 2011. било је 153 становника).^[1] Насеље је основано средином 18. века.^[2]

Дулене
Центар села у клисури реке Дуленке
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Шумадијски
Град	Крагујевац
Становништво
— 2022.	68
Географске карактеристике
Координате	43° 52′ 17″ С; 20° 56′ 56″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	665
Дулене Дулене на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	034
Регистарска ознака

Председник МЗ Дулене, Дејан Миленковић

Часопис "Нова економија" је 2016. године уврстио Дулене у десет најлепших села у Србији.^[3]

Историја

До Другог српског устанка Дулене (тада Дулени) се налазило у саставу Османског царства. Након Другог српског устанка Дулене улази у састав Кнежевине Србије и административно је припадало Јагодинској нахији и Левачкој кнежини^[4] све до 1834. године када је Србија подељена на сердарства.

Према најранијим подацима о овом селу, током 1818. у Дулену је било 12 кућа и 34 арачких глава, након тога, број становника је био у сталном порасту.^[4]

Током Априлског рата, изнад Дулена је оборен југословенски ловац Хокер фјури, који се налазио у саставу 110. ловачке ескадриле.^[5] Његов пилот Ото Сеп је том приликом страдао, и мештани су га сахранили у Дулену.^[5][6]

Током Другог светског рата у Дуленима је 16. септембра 1941. године Главни штаб Народноослободилачких партизанских одреда Србије одржао саветовање, познато као Саветовање у Дуленима.^[7] Овом саветовању су присуствовали, поред чланова Главног штаба, команданти и политички комесари партизанских одреда из Поморавља и централне Србије. На саветовању су донесене одлуке о организацији и формацији партизанских одреда, као и о начину садејства између одреда ради стварања јединствене ослобођене територије.

Током 1964. преграђивањем Дуленске реке ради водоснабдевања Крагујевца, створено је Дуленско језеро, међутим током деведесетих оно је највећим делом затрпано.^[8]

Споменик страдалом пилоту из Априлског рата, Отоу Сепу, подигнут је 2021. године, а самом догађају су осим мештана присуствовали представници Војске Србије, градоначелник Крагујевца Никола Дашић и представници СУБНОР-а.^[9] Споменик је подигнут на иницијативу локалне месне заједнице Дулене, уз подршку СУБНОР-а и града Крагујевца.^[10]

Географија

Дулене се дели на следеће засеоке: Старо село, Криву косу, Лису, Осоје, Центар села, Горњу малу и Матинац.^[2]

Географски се налази на обронцима Гледићких планина, у клисури Дуленске реке.^[2] Овде се налази и Дуленски црни врх, који је највиша тачка на Гледићким планинама која се налази на подручју Крагујевца.

Културна баштина

У селу Дулене куће старе шумадијске архитектуре грађене у претходна два века представљају бисер старе градње мало сачуване на територији Шумадије. Реткост је да у Дуленима осим кућа стабилније градње којих је свега око двадесетак има око сто осамдесет кућа направљених од блата и дрвета које су расуте свуда по селу и планинама. Оне подсећају на стари начин живљена у Шумадији и представљају добар пример очуване традиције становања у овом крају.

Пољопривреда

Под њивама се налази 600,2 , воћњацима 180,54 , виноградима 2,32 , ливадама 469,79 , пашњацима 298,57 док остало земљиште заузима 25,66 .

Знаменитости

• Кућа Војина и Живојина Павловића, споменик културе^[11]
• Стара школа (ОШ „Нада Наумовић“, одељење Дулене)
• Дуленско језеро
• Дуленска река
• Дуленски Црни врх

Манифестације и прославе

• Сеоска слава Свети Сава
• Литије, Бели четвртак
• Дуленски МТБ Маратон
• Дуленска гулашијада Госпојински котлић
• Дуленска штрапаријада и фијакеријада

Дуленски МТБ маратон

Демографија

У насељу Дулене живи 213 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 62,4 година (60,5 код мушкараца и 64,4 код жена). У насељу има 119 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 1,83.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[12] Година Становника 1948. 1.155 1953. 1.139 1961. 987 1971. 716 1981. 450 1991. 287 285 2002. 218 224 2011. 153 2022. 68

Етнички састав према попису из 2002.‍[13]
Срби			216	99,08%
Украјинци			1	0,45%
непознато			1	0,45%

Дулене у пописима Јагодинске нахије — од 1818. до 1829.[4]
Година пописа	1818.	1819.	1820.	1821.	1822.	1823.	1824/25.	1825.	1826.	1827.	1828.	1829.
Куће	12	15	-	16	14	14	16	16	16	16	16	16
Пореске главе*	-	21	-	15	15	18	19	18	18	19	20	20
Арачке главе**	34	45	-	43	45	45	44	42	49	51	51	52
*Пореске главе = Ожењени мушкарци | ** Арачке главе = Мушкарци од 7 до 70 година

Становништво према полу и старости^[14]

	м			ж
?	0			1
80+	8			8
75—79	14			17
70—74	21			15
65—69	21			23
60—64	12			17
55—59	2			9
50—54	2			5
45—49	5			3
40—44	3			2
35—39	6			1
30—34	4			1
25—29	5			2
20—24	4			2
15—19	1			1
10—14	0			0
5—9	0			0
0—4	2			1
Просек :	60,5			64,4

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 164 176 216 200 168 139 119

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек Број домаћинстава 46 54 14 4 0 1 0 0 0 0 1,83

Домаћинства

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	108	22	69	12	5	0
Женски	107	3	63	39	1	1
УКУПНО	215	25	132	51	6	1

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	59	46	0	0	6
Женски	38	32	0	0	2
УКУПНО	97	78	0	0	8
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	1	1	3	0	1
Женски	0	0	3	0	0
УКУПНО	1	1	6	0	1
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	0	0	1
Женски	0	0	0	0	1
УКУПНО	0	0	0	0	2
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	0
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	0	0	0	0

Становништво по делатностима које обавља

Галерија

• 
  Клисура реке Дуленке, позиција Вис
• 
  Поглед са Расје
• 
  Шљива ранка, Дулене
• 
  Поглед на центар села са Матинца
• 
  Прњавор поток улива у Дуленку
• 
  Доња мала
• 
  Поглед са Црног врха (897 м)
• 
  Етно кућа Гајић, најлепше етно двориште у централној Србији 2016
• 
  Река Дуленка
• 
  Стара кућа у горњој мали
• 
  Поглед са Виса на Матинац, Лису и центар села
• 
  преливи код бране Дуленског језера, звани дуленске Плитвице

Референце

1. „Попис у Србији према полу и старости по насељима” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 21. 1. 2024.
2. Географска енциклопедија насеља Србије. [Књ.] 2,. Београд: Београд : Географски факултет : Агена : Стручна књига, 2001 (Београд : Стручна књига). 2001. стр. 268. ISBN 86-82657-14-7.
3. „TOP 10: Najlepša sela u Srbiji”. Архивирано из оригинала 26. 10. 2020. г.
4. Поповић, Љубодраг. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. ISBN 86-902609-5-1. Приступљено 12. 7. 2012.
5. „Ото Сеп | УПВЛПС”. udruzenjepvlps.org. Приступљено 2021-03-28.
6. Radišić, Nebojša. „Misterija smrti pilota Kraljevine Jugoslavije rešena posle 73 godine”. Blic.rs (на језику: српски). Приступљено 2021-03-28.
7. „Дулене | СУБНОР” (на језику: српски). Приступљено 2021-03-28.
8. Nikolić, Jovanka (2022-08-19). „Dejan Milenković: Dulenci se bore za Dulensko jezero”. Glas Šumadije (на језику: српски). Приступљено 2024-05-11.
9. „РТК | Пилоту Ото Сепу откривен споменик у Дуленима” (на језику: српски). 2021-04-16. Архивирано из оригинала 17. 4. 2021. г. Приступљено 2021-04-17.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
10. Нектаријевић, Сандра (2021-04-16). „Откривено спомен обележје пилоту Ото Сепу у селу Дулене”. Град Крагујевац (на језику: српски). Архивирано из оригинала 01. 10. 2021. г. Приступљено 2021-10-01.
11. „Kuća V. i M. Pavlovića - Dulene, Kragujevac”. web.archive.org. 2011-09-24. Архивирано из оригинала 24. 09. 2011. г. Приступљено 2021-03-28.CS1 одржавање: Неподобан URL (веза)
12. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
13. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
14. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Литература

• Поповић, Љубодраг (2005) [2005.]. Зоран Марковић, ур. Јагодинска нахија, књига прва 1815 —1823 (PDF). Јагодина: Историјски архив Јагодина. стр. 9, 11, 265. ISBN 86-902609-5-1. 86-902609-5-1. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 09. 2013. г. Приступљено 12. 7. 2012.

Спољашње везе

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација ()
• Сателитска мапа ()^{[мртва веза]}
• Гугл сателитска мапа ()
• План насеља на мапи ()
• Интернет презентација Дулена