Европа
континент / From Wikipedia, the free encyclopedia
Европа (вероватно од акадске речи erebu — „заћи” (у односу на Сунце) или од феничанске речи ereb — „вече”, према томе, Европа је „земља заласка сунца”),[4] шести континент по величини (једино већи од Аустралије) и трећи најнасељенији (после Азије и Африке), са популацијом од око 742 до 750 милиона становника, 11% укупне светске популације и нултим природним прираштајем (11‰).[5]
Површина | 10.500.000 [1] (6.) |
---|---|
Густина станов. | 72.9/ (2.) |
Државе | 50 (44 признате) |
Зависне земље | 4 |
Непризнате земље | 6 |
Језици | 225 језика[2] |
Временске зоне | од UTC+0 до UTC+5 |
Највећи градови |
Европа се налази на северној и највећим делом на источној полулопти и обухвата западни део Евроазије. Састоји се од 50 земаља и излази на: Северни ледени океан на северу, Атлантски океан на западу и Средоземно море на југу. На истоку и југоистоку, Европа се сматра одвојеном од Азије вододелницом Уралских и Кавкавских планина, реком Урал, Каспијским језером, Црним морем, и мореузима Босфор и Дарданели.[6] Ипак, границе Европе које датирају још из античког доба, произвољне су, јер пре свега физиографски израз „континент” укључује културне и политичке елементе.
Површина овог континента је око 10.500.000 или 2% укупне земљине површине или 6,8% површине копна. Од 50 суверених европских држава, Русија (уједно и највећа држава света) далеко је највећа и по питању површине и популације, заузимајући око 40% површине континента (иако држава има територију у Европи и Азији), док је Ватикан (уједно и најмања држава света) најмања држава. Клима која је одређена топлим Атлантским струјама, одликује се благим зимама и топлим летима, чак и у пределима који имају озбиљне климатске одлике Северне Америке или Азије. Даље од Атлантика, сезонске разлике се повећавају, али блага клима остаје.
Европа, посебно античка Грчка, место је настанка Западне културе.[7][8][9] Падом Римског царства, током периода сеоба народа, дошло је до краја античког доба и до почетка ере познате као средњи вијек. Ренесансни хуманизам, географска истраживања, уметност и наука водили су „стари континент”, као и остатак свијета, у савремено доба. Од тог периода па надаље, Европа је имала доминантну улогу у глобалним дешавањима. Између 16. и 20. вијека, европске нације су контролисале у различитим временским периодима Америке, већину Африке, Океаније и Азије.
Индустријска револуција, која је почела у Великој Британији крајем 18. вијека, довела је до радикалним привредних, културних и друштвених промена у западној Европи, евентуално и широм света. Демографски раст довео је до тога да је 1900. године, удио Европе у светској популацији био 25%.[10] Оба свјетска рата су углавном била фокусирана на Европу, што је у великој мери довело до краја доминације западне Европе у светским дешавањима, док су САД и Совјетски Савез преузеле то место.[11] Током Хладног рата, Европа је била подељена дуж Гвоздене завесе између држава НАТО-а на западу и држава Варшавског пакта на истоку, све до револуција 1989. и пада Берлинског зида.