Револуције 1989. је израз којим се описује низ догађаја током којих је године 1989. у шест држава тадашњег Источног блока: Пољској, Мађарској, Источној Нeмачкој, Бугарској, Чехословачкој и Румунији, дошло до нестанка просовјетских једнопартијских комунистичких режима и њихове замене вишестраначким демократским системима.
Кратке чињенице Датум, Локација ...
Револуције 1989. |
---|
|
|
Датум | 16. децембар 1986 — 28. јун 1996. (9 година, 6 месеци, 1 седмица и 5 дана) Главна фаза: 12. мај 1988 – 26. децембар 1991. (3 године, 7 месеци и 2 седмице) |
---|
Локација | |
---|
Повод |
|
---|
Методе | (углавном грађанска непослушност) |
---|
Резултирало | крај већине комунистичких држава
- завршетак хладног рата
- ширење либералне демократије
- Совјетски Савез губи статус суперсиле и распада се 26. децембра 1991.
- слом једнопартијских државних режима, демократског централизма и планске економије
- социоекономске реформе у Кини, Куби, Лаосу и Вијетнаму
- распуштање Варшавског пакта, СЕБ и Источног блока
- Формирање Руске Федерације и независност 15 држава бившег Совјетског Савеза
- пренос власти на вишепартијске владе у Пољској, Мађарској, Источној Немачкој, Чехословачкој, Румунији, Бугарској, Монголији и Албанији
- пад старог привредног система у другим комунистичким државама; транзиција са државног економског модела на приватни у државама бившег Источног блока; демонтажа командних привреда и приватизација државних предузећа; ширење капиталистичког и слободнотржишног економског система након економских криза у бившим комунистичким државама
- успостављање некомунистичке владе у Камбоџи
- многе комунистичке партије и њихови политичари постају присталице социјалдемократије или демократског социјализма
- успон популизма и неутралних снага
- уједињене Немачке
- уједињене Јемена
- распад Чехословачке
- распад Југославије и почетак ратова у Југославији
- ширење антикомунизма у целом свету повезаним са смањењем подршке комунистичким и левичарским странкама, посебно у Европи и Азији, колапсом влада којима су доминирали комунисти у Авганистану, Анголи, Бенину, Конгу, Етиопији, Мозамбику, Сомалији и Јужном Јемену
- ширење западњачке културе и капитализма на бивше комунистичке државе, укључујући Русију и источну Европу
- експанзија западних медија и интернета у бившим социјалистичким и комунистичким државама
- неуспех совјетских снага у Авганистану и пад комунистичке авганистанске државе
- емиграција Јевреја из Совјетског и источног блока у Израел
- сузбијање кинеског демократског покрета и пораст кинеских антизападних осећања
- почетак специјалног периода на Куби
- слабљење социоекономије Северне Кореје и напуштање марксизма-лењинизма у корист џуче идеје
- слабљење комунистичких покрета и пораст критике марксизма
- више побољшања у конфликтима у међународним односима
- пораст исламског екстремизма
- стварање и ширење Европске уније
- државе бившег совјетског блока у источној Европи приступају НАТО
- САД постају једина светска суперсила
|
---|
Затвори
Када су наредне године у тим државама одржани први вишестраначки избори, на њима су, у већој или мањој мери, доминацију однеле антикомунистичке и националистичке, прозападно оријентисане странке, чиме је Источни блок престао да постоји, а недуго након њега је дошло до распада Совјетског Савеза и Југославије, односно пада комунистичког режима у Албанији. Због тога се ти догађаји, који означавају крај Хладног рата, често називају Пад комунизма. У последње време се, с обзиром на то да две деценије касније комунистичке владе још увек постоје у НР Кини, Северној Кореји, Куби и још неким државама, користи нешто прецизнији израз Пад комунизма у Источној Европи. У страној литератури се понекад користи и израз Јесен народа.
Револуције 1989. године су означиле најдраматичнију промену равнотеже сила у недавној историји, односно означиле почетак посткомунистичке ере, односно хегемоније неолибералног капитализма на економском, либералне демократије на идеолошком те САД на политичком плану.