Етида
From Wikipedia, the free encyclopedia
Етида је музички облик који служи за техничко савладавање свирачког умећа.[8] То су углавном мелодијски једноставне композиције. Етида настаје упоредо са развојем техничког виртуозитета, нарочито на клавиру и виолини. Уз многобројне етиде изразито техничког карактера, нарочито у доба романтизма, дела ближа клавирској минијатури или етиде концертног карактера
[[:File:20091104 Awadagin Pratt - Scriabin, Étude Op. 8 No. 12 edit1.ogg|Скрјабин: "Етида оп. 8, бр. 12"]]
Авадагин Прат изводи Александар Скрјабинову Етиду оп. 8, бр. 12 на Концерту студентских радионица класичне музике у Белој кући
Имате потешкоће при редпродукцији ових записа?
Погледајте ВП:Помоћ око снимака.
Шопен је написао 24 клавирске етиде у два опуса[6][9] (опус 10 и опус 25) и 3 етиде из опуса постхум. Поред Шопена, клавирске етиде су компоновали Роберт Шуман, Франц Лист, Александар Скрјабин или виолинске Николо Паганини.