Музички облик
From Wikipedia, the free encyclopedia
Музички облик (итал. , енгл. , франц. , )[1] представља форму музичког дела тј. начин на који је његов садржај уобличен и разрађен. Заједно са садржајем музичког дела, његов облик гради заокружену целину. У својој књизи Светови музике, Џеф Тод Титон сугерише да бројни организациони елементи могу одредити формалну структуру музичког дела, као што је „уређење музичких јединица ритма, мелодије и/или хармоније које показују понављање или варијације, распоред инструмената (као по редоследу сола у џез или блуграс изведби), или начин на који је симфонијски комад оркестриран", између осталих фактора.[2] То је, „начин на који се композиција обликује да створи смислено музичко искуство за слушаоца.”[3]
Ови организациони елементи се могу поделити на мање јединице које се називају фразе, које изражавају музичку идеју, али немају довољну тежину да стоје самостално.[4] Музичка форма се развија током времена кроз ширење и развој ових идеја. У тонској хармонији, форма је артикулисана првенствено кроз каденце, фразе и периоде.[3] Форма се односи на већи облик композиције. Форма у музици је резултат интеракције четири структурна елемента, звука, хармоније, мелодије и ритма.[5]
Композиције које не прате фиксну структуру и које се више ослањају на импровизацију сматрају се слободним обликом. Фантазија је пример за то.[6] Композитор Дебиси је 1907. писао: „Све сам више уверен да музика, у суштини, није ствар која се може ставити у традиционалну и фиксну форму. Она је састављена од боја и ритмова.“[7]
Облици музичких дела, се деле на апстрактне и конкретне. Апстрактни музички облик је на пример форма која описује дело коме су први и трећи одсек исти или скоро исти, док се други одсек од оба разликује. Пример конкретног музичког облика би били на пример „рондо“ или „менует“, пошто они потпуније описују и сам карактер, такт, темпо и друге особине дела. Музички облици се такође деле на спољашње и унутрашње, при чему су на пример гореспоменуте форме попут или ронда описи спољашњих музичких облика. Унутрашњи облик музичког дела би посветио пажњу на пример пропорцијама дужина одсека, њиховој тематској повезаности, распореду и разради мотива у сваком од њих итд. По овоме је анализа унутрашњег облика неког музичког дела тесно повезана са музичком естетиком. Неки од основних појмова везаних за музичке облике: мотив, музичка фигура, пасаж, двотакт, реченица, период, дводелна песма, троделна песма и сложена троделна песма.