За ким звоно звони (филм)
From Wikipedia, the free encyclopedia
„За ким звоно звони“ (енгл. ) амерички је ратни филм снимљен 1943. у режији Сема Вуда. Сценарио је написао Дадли Николс на основу истоименог романа америчког књижевника Ернеста Хемингвеја. Гари Купер је тумачио главног протагонисту Роберта Џордана, америчког професора шпанског језика, који се након избијања Шпанског грађанског рата као добровољац прикључио републиканцима у борби против оружаних снага Франциска Франка. Он заједно са групом шпанских герилаца, међу којима се налази и Марија (игра је Ингрид Бергман), покушава да дигне у ваздух стратешки важан мост, не би ли зауставио уједињење Франкове војске пред предстојећу офанзиву.
За ким звоно звони | |
---|---|
Изворни наслов | |
Режија | Сем Вуд |
Сценарио | Дадли Николс |
Темељи се на | роману „За ким звоно звони” Ернеста Хемингвеја |
Главне улоге | Гари Купер Ингрид Бергман Аким Тамироф Катина Паксину |
Музика | Виктор Јанг |
Сниматељ | Реј Ренахан |
Година | 1943. |
Трајање | 170 минута |
Земља | САД |
Језик | енглески |
Зарада | 7,1 милона долара[1] |
Награде | Оскар за најбољу глумицу у споредној улози |
веза |
Холивудски студио Парамаунт је платио Хемингвеју тадашњих 150 000 долара за права на снимање филмске адаптације, што је, у том тренутку, била највиша свота новца плаћена неком писцу за дозволу да се његов роман екранизује.[2] Хемингвеј је инсистирао да главне улоге добију Ингрид Бергман и Гари Купер, пошто је тврдио да је управо лик Роберта Џордана обликовао по угледу на познатог америчког глумца. Филм је премијерно приказан 14. јула 1943. у Њујорку. Био је други по гледаности амерички филм те године,[2] делом јер је публику, с обзиром на тада актуелни Други светски рат, привукла антифашистичка тематика, али и, за то време, још увек ретка фотографија у боји. Филм је био номинован у девет категорија за награду Оскар, освојивши Оскара за најбољу глумицу у споредној улози, који је припао дебитантској грчкој глумици Катини Паксинуи. Музика коју је за филм компоновао Виктор Јанг била је прва филмска музика која се могла купити на музичкој плочи.[3] Филм је био забрањен у Шпанији, те је у тој земљи први пут приказан тек 1978, три године након Франкове смрти.[4]