Зубин Поток

Зубин Поток је насељено место и седиште истоимене општине у Србији, које се налази у северозападном делу Косова и Метохије и припада Косовскомитровачком управном округу. Према процени из 2011. године било је 1.724 становника.^{[1][lower-alpha 1]}

Зубин Поток
Црква Свете Тројице у Зубином Потоку
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Косовскомитровачки
Општина	Зубин Поток
Становништво
— 2011.	1.724
Географске карактеристике
Координате	42° 54′ 52″ С; 20° 41′ 23″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	567
Зубин Поток Зубин Поток на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	38228
Позивни број	+381 (0)28
Регистарска ознака

Положај

Атар насеља се налази на територији катастарске општине Зубин Поток површине 2.063 ha. Представља средиште Ибарског Колашина и налази се на излазу Зубодолског потока у Радичпоњску котлину, около се налазе узвишења Јеша (693 m), Градина (730 m) и Гутин Брег. Изнад насеља се налази узвишење у облику косе на којем је Градина која је вероватно била средњовековни жупни град.

Историја

Са Сусрета „Лазар Вучковић“, песници са професорима ОШ у Зубином Потоку, 1985. године

После ослобађања од турске власти место је у саставу Звечанског округа, у срезу митровичком, у општини радич-пољској и 1912. године има 108 становника. У периоду 1952-1955. године насеље је било седиште мале општине Зубин Поток у саставу Звечанског среза за анасељена места: Вељи Брег, Газиводе, Доброшевина, Доњи Јасеновик, Загуље, Зубин Поток, Јабука, Коббиња Глава, Мала Калудра, Падине, Превлак, Придворица, Угљаре, Црепуља, Читлук и Штуоце. Укидањем ове мале општине, и спајањем са суседним општинама створена је велика општина Зубин Поток. Зубин поток је 1965. потпао под општину Косовска Митровица.^[2]

Иако нема статус градског насеља, Зубин Поток све више поприма урбане карактеристике, са великим бројем административних служби. Становници Зубиног Потока се називају Зубодолци.

Демографија

Према попису из 1981. године место је било већински насељено Србима. Након рата 1999. године Срби нису напуштали Зубин Питок.

Етнички састав према попису из 1981.[3]‍
Срби			771	97,5%
Црногорци			11	1,4%
Укупно: 791

Број становника на пописима:

Демографија[4] Година Становника 1948. 160 1953. 174 1961. 239 1971. 393 1981. 791 1991. 2.033

Познате личности

• Григорије Божовић, српски књижевник, професор Призренске богословије и један од вођа српског покрета у Македонији и Старој Србији
• Драгиша Бојовић, српски историчар књижевности, књижевни критичар, теолог и универзитетски професор
• Благоје Кошанин, српски композитор и текстописац
• Мијат Божовић, српски композитор и текстописац

Види још

• ФК Мокра Гора
• Општина Зубин Поток
• Северно Косово
• Ибарски Колашин
• Ибарски Колашин (књига)

Напомене

1. Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце

1. Упоредни преглед броја становника на Косову и Метохији 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991 и 2011. године pop-stat.mashke.org
2. [„Општина Зубин Поток-Ибарски Колашин — Историјат[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 20. 02. 2015. г. Приступљено 19. 02. 2015. Сукоб URL—викивеза (помоћ) Општина Зубин Поток-Ибарски Колашин — Историјат]
3. Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
4. Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Литература

• Самарџић, Радован (1983). Историја српског народа (књ. 6, св. 1): Од Берлинског конгреса до Уједињења 1878-1918. Српска књижевна задруга.
• Јагодић, Милош (2009). Српско-албански односи у Косовском вилајету (1878—1912). Београд: Завод за уџбенике.
• Јагодић, Милош (2010). Уређење ослобођених области Србије 1912—1914: Правни оквир. Београд: Историјски институт.
• Јагодић, Милош (2013). Нови крајеви Србије (1912—1915). Београд: Филозофски факултет.
• Šabanović, Hazim (1959). Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela. Sarajevo: Naučno društvo Bosne i Hercegovine.

Спољашње везе

• Живот и стандарди: Ибарски Колашин (РТС, 4. јун 2015)