музеј уметности у Јеревану, Јерменија From Wikipedia, the free encyclopedia
Званично, Кафесјиан центар за уметност (јерменски: Գաֆէսճեան արվեստի կենտրոն (Gafesčyan arvesti kentron), такође познат као Музеј Кафесјиан Фондације) је музеј уметности у Јеревану, Јерменија. Налази се у централном дистрикту Кентрон, унутар и око Јереванске каскаде која је комплекс масивног степеништа са фонтанама, и уздиже се из улице Таманјан и њених вртова и пешачке зоне.
Кафесјиан музеј уметности | |
---|---|
Оснивање | 17. новембар 2009. |
Локација | Јереван Јерменија |
Координате | 51.519439° С; 0.127051° З |
Број предмета | преко 5000 |
Посетиоци | преко 1000000 |
Директор | Вахагн Марабјиан |
Веб-сајт | https://www.cmf.am/ |
Инспирисан визијом свог оснивача, Герарда Л. Кафесјиана, музеј нуди широку палету изложби, изведених из колекције савремене уметности Герарда Л. Кафесјиана. Отворен у новембру 2009. године, поред изложбе јединствених дела савремене уметности, музеј нуди разноврстан програм предавања, филмова, концерата и бројне образовне иницијативе за одрасле и децу. Више од милион људи годишње посети Центар од његовог отварања.
Музејем управља и води га Музејска фондација Кафесјиан.
Кафесјиан музејска фондација основана је априла 2002. године у Јеревану под покровитељством Владе Јерменије и Америчке фондације Кафесјиан музеја. Јерменска влада дала је Фондацији полу-изграђени комплекс Јереванске каскаде заједно са околином.
Изградња Кафесјиан музеја започела је у априлу 2005. године и требало је да буде окончана у априлу 2008. године.[1] Међутим, са малим закашњењем, свечано отварање музеја догодило се 17. новембра 2009. године. Церемонији отварања присуствовали су председник Јерменије Серж Саргсјан, министар културе Хасмик Погхосјан, министар дијаспоре Хрануш Хакобјан, као и представници дипломатских мисија у Јерменији, разни уметници и политичке личности.[2]
Фондација Кафесјиан музеја уложила је преко 35 милиона долара за довршетак обнове Каскаде.
Музеј је смештен у каскадном комплексу Јеревана, уз суседну пешачку зону и баште на прилазу каскади из Улице Таманјан. Почетак изградње каскаде датира из 1971. године, а пројектовали су је архитекти Јим Торосјан, Аслан Мкхитарјан, Саргис Гурзадјан. Прва фаза плана завршена је 1980. године. Каскада је сложено масивно степениште са две стране, са фонтанама између, које се уздиже из вртова улице Таманјан и пешачке зоне. Има пет нивоа, 572 степенице, уздиже се 302 метра према горе.
Међутим, тек између 2002. и 2009. године, комплекс је развијен и музеј је отворен преко Кафесјиан фондације.
Пројекат центра уметности дизајнирали су архитекте из Њујорка David Hotson Architects.[3]
Музеј се сматра једним од најамбициознијих дела савремене архитектуре који је изграђен у било којој од бивших република Совјетског Савеза.[тражи се извор] Њујорк Тајмс га је описао као "лудо дело архитектонске мегаломаније и обнове архитектуре, (...) једну од најчуднијих и најспектакуларнијих музејских зграда".[4]
Музеј се састоји од два одвојена одељка: спољашњи "Кафесјиан врт скулптура" и унутрашњи "Кафесјиан уметничке галерије".
Већина музејске збирке потиче из приватне колекције оснивача Герарда Л. Кафесјиана. Са више од 5.000 радова, центар излаже једну од најопсежнијих колекција стакла на свету, посебно радове чешког пара Станислава Либенског и Јарославе Брихтове, чији је заједнички рад револуционирао употребу стакла као уметничког медијума.
Колекција такође има значајне фондове цртежа, слика и скулптура многих утицајних уметника, укључујући Фернанда Ботера, Аршилеа Горкија, Џенифер Бартлет, Лин Чадвик, Барија Фланагана, Јауме Пленса и Франсоаз-Ксавиера Лалана.
Радови
Музеј током целе године организује редовне програмиране догађаје:[8]
5. јула 2010. америчка државна секретарка Хилари Клинтон одржала је говор у Кафесјиан музеју, користећи део „Поновно рођење Јерменије“ из Кхањиановог триптиха као позадину.[9]
20. августа 2010. године, галерија Кхањиан Кафесјиан центра за уметност била је домаћин неформалног састанка држава чланица Организације Уговора о колективној безбедности. Састанку је присуствовао председник Јерменије Серж Саргсјан; председник Руске Федерације, Дмитриј Медведев; председник Казахстана, Нурсултан Назарбајев; председник Таџикистана Емомали Рахмон; привремени лидер Киргистана, Роса Отунбајева, као и генерални секретар Организације Уговора о колективној безбедности, Николај Бордјужа.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.