Музеј

Музеј (од старогрчког. μουσείον], мусио - седиште Муза) је назив за установу и зграду, у којој се чувају, проучавају и излажу - хронолошки или тематски - збирке старина и уметнина, те природњачких, техничких и сл. предмета.^[1]

Музеј Лувр у Паризу је један од највећих на свету и сигурно један од најпознатијих музеја.

У најширој употреби -ICOM}--ова дефиниција из 1974. године према којој је музеј непрофитна, стална установа у служби друштва и његовог развоја и отворена јавности, која сабира, чува, истражује, комуницира и излаже материјална сведочанства човека и његове околине, ради проучавања, образовања и забаве.^[2]

Историја музеја

Ходник у галерији Уфици у Фиренци.

Први запис о уметничкој збирци драгоцености сакупљеној у ратним походима потиче из града Сузе (око 1176. п. н. е.). У Персепољу се спомињу палате с ризницама и киповима грчке уметности, у свечаним приликама отворене јавности.^[3][4]

У 5. веку п. н. е. на атенској акрополи налазе се архетипски облици будућих галерија и музеја (Пинакотека уз пропилеје, Калкотека са изложеним киповима испод Партенона, - трем испод акрополе украшен сликама с мотивима битке код Маратона). Такође, ризнице у универзитетима уз храмове у Атини, Коринту, Олимпији, Делфима и др. са заветним даровима о којима су се бринули , чувари и свештеници. Они су израђивали пописе с посетиоцима. У хеленизму настају први музеји уз библиотеке, као средишта научне, културне и уметничке делатности (Александрија у 3. веку п. н. е., Пергаму у 2. веку п. н. е.).

Британски музеј у Лондону

Антички Рим не познаје музеје као институцију, али прикупља и јавно, у библиотекама, дворанама терми, храмовима или на отвореном, излаже бројна дела ликовне уметности.

Музеј уметности Ермитаж у Санкт Петербургу је првобитно била Зимска палата руске царске резиденције.

Данашњи тип музеја јавља се у доба ренесансе у Италији. Збирка Лоренца Величанственог у Фиренци назива се „Музеј кодекса и уметничких гема」 (итал. ). Од 16. века занимање за прикупљање културно-историјско-научне грађе () расте и јављају се галерије у којима се чувају уметничка дела.

У 18. веку граде се прве музејске зграде прилагођене музејској грађи и отворене јавности: Музеј Ешмолијен у Оксфорду, с штампаним правилима из 1714, наплаћује улаз под водством кустоса; Природњачки музеј у Бечу ( ), 1748; Британски музеј у Лондону (енгл. ), 1753. и др.

Дворана славних рокенрола (Охајо, САД) је средишњи светски музеј посвећен рокенролу

Француска револуција доводи до стварања многих јавних музеја. У 19. веку долази до првих специјалистичких разврставања музеја. С једне стране покушавају се створити енциклопедијски музеји с образовним приступом (Метрополитански музеј уметности у Њујорку и Музеј лепих уметности у Бостону), а с друге стране, следе појаве нових научних дисциплина, музејске збирке прерастају у специјализоване музеје:

• археолошки (1802. основан је лапидаријум у Августову храму у Пули; Археолошки музеј у Сплиту основан је 1820, а у Задру 1830),
• уметнички музеји и галерије (Национална галерија у Лондону из 1842, Ермитаж у Петрограду из 1852,
• технички музеји ( у Паризу из 1794; у Минхену из 1903), Технички музеј у Загребу 1854.
• историјски музеји (Музеј Наполеона у Паризу; у Бечу),
• етнографски музеји (1837. у Лајдену; у Бечу из 1876; Етнографски музеј у Сплиту из 1910. и у Загребу 1919),
• природњачки музеји (Народни природњачки музеј у Паризу из 1793; Национални природњачки музеј у оквиру Смитсонијанске институције у Вашингтону из 1846; Амерички природњачки музеј у Њујорку из 1869),
• национални музеји (Народни музеј у Задру из 1832. и Загребу 1846) који код малих народа афирмишу национални идентитет.

У 20. веку музеји дефинишу различите облике излагања, методолошки обликованих како би комуницирали с јавношћу. Објављују се каталози изложби и друге публикације, израђују се и продају сувенири, организују се предавања и педагошке радионице за децу. У Другом светском рату мноштво музеја је уништено. После рата граде се велике, нове музејске зграде: 1959. Гугенхајм музеј у Њујорку; 1964. Национални музеј антропологије у граду Мексику; 1973. Музеј Ван Гога у Амстердаму; 1977. Национални музеј модерне уметности у центру Жорж Помпиду (тзв. Бобур, ) у Паризу; 1982; у Штутгарту; или се изводе садржајне адаптације (у Паризу зграда железничке станице u Музеј Орсе, зграда Хотел Сале у Музеј Пикасо и др); отварају се екомузеји и музеји на отвореном.

Поткрај 20. и почетком 21. века долази до развоја виртуалних музеја, као и тематског окупљања дигиталних збирки доступних интернетом. (енгл. ) не постоји као зграда, али има поставу, нуди могућност разгледавања и образовне програме.

Подела

• Научни (археолошки, историјски, етнографски, природњачки, технички, војни, криминалистички, хигијенски, школски, поморски и др.)
• Уметнички (који садрже збирке слика, скулптура, графика и објеката примењене уметности).^[5]

По карактеру, структури и територијалној компетенцији деле се на државне, земаљске, покрајинске, градске и завичајне. Често се употребљавају и називи галерија (за веће збирке слика и скулптура) и кабинет (за збирке графика, новаца и медаља).

Осим изложбених просторија, савремени музеј има депое (читав се инвентар ретко излаже), просторије за рестаурирање и препарирање музејских експоната, фотографску лабораторију, просторије за стручно особље, с инвентарима и библиотеком.^[5]

Најпознатији музеји и галерије

Европа

• Фиренца: Палата Пити () и Галерија Уфици (),
• Милано: Галерија Брера (),
• Венеција: Галерија Академије,
• Рим: Ватикански музеји, Капитолски музеји, Модерна галерија,
• Париз: Музеј историје и уметности Лувр (), Музеј уметности Орсе,
• Амстердам: Ријксмузеум, Музеј Ван Гога,
• Лондон: Британски музеј и Национална галерија, Музеј Викторије и Алберта,
• Мадрид: Музеј уметности Прадо, Реина Софија,
• Билбао: Музеј модерне уметности Гугенхајм Билбао.
• Санкт Петербург: Музеј уметности Ермитаж,
• Москва: Третјаковска галерија, Пушкинов музеј,
• Минхен: Стара и Нова пинакотека, Немачки музеј,
• Дрезден: Галерија старих мајстора у Дрездену,
• Беч: Уметничко-историјски музеј.

Најпосећенији музеји

У овом одељку наведени су 20 најпосећенијих музеја у 2018. години које су саставили AECOM и годишњи извештај Тематског удружења за забаву о најпосећенијим атракцијама на свету.^[6] Градови Лондон и Вашингтон садрже више од 20 најпосећенијих музеја на свету него било који други, са пет и четири музеја.

Ранг	Музеј	Локација	Годишњи посетиоци
1	Лувр	Париз	10.200.000[6][7]
2	Кинески национални музеј	Пекинг	8.610.092[7]
3	Метрополитенски музеј уметности	Њујорк Сити	6.953.927[7]
4	Ватикански музеји	Ватикан ( Рим)	6.756.186[7]
5	Национални музеј авијације и астронаутике	Вашингтон	6.200.000[8][6]
6	Тејт Модерн	Лондон	5.868.562[7][9]
7	Британски музеј	Лондон	5.828.552[9]
8	Национална галерија у Лондону	Лондон	5.735.831[7][9]
9	Природњачки музеј у Лондону	Лондон	5.226.320[9]
10	Амерички природњачки музеј	Њујорк Сити	5.000.000[6]
11	Национални природњачки музеј	Вашингтон	4.800.000[8][6]
12	Национална галерија уметности	Вашингтон	4.404.212[7]
13	Кинески музеј науке и технологије	Пекинг	4.400.000[6]
14	Ермитаж	Санкт Петербург	4.220.000[7]
15	Музеј Џеђанг	Хангџоу	4.200.000[6]
16	Национални музеј америчке историје	Вашингтон	4.100.000[8]
17	Музеј Викторије и Алберта	Лондон	3.967.566[9][7]
18	Реина Софија	Мадрид	3.898.000[6]
19	Национални музеј палате у Тајпеју	Тајпеј	3.860.000[6]
20	Музеј Нанкинг	Нанкинг	3.670.000[6]