From Wikipedia, the free encyclopedia
Свети Кирик и Јулита (грч. су хришћански светитељи и ранохришћански мученици.[1]
Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: чланак је написан хагиографским стилом, а такође је највероватније и историјски неутемељен. |
Јулита је била племићког рода. Рано је остала без мужа са својим новорођеним сином Кириком.[2] Живели су у граду Иконији у Ликаонији. Свога сина Кирика је крстила одмах по рођењу, а када му је било три године, научила га је вери и молитви. Када је цар Диоклецијан наредио гоњење хришћана, у граду Иконији, Јулита се са сином склони у град Селевкију. Тамо је Јулита ухваћена и као хришћанка изведена пред судију. Пошто Јулита је тамо храбро исповедила своју веру у Господа Исуса Христа, судија јој узе дете на своје руке и поче га миловати. Но Кирик викаше иза гласа: „ја сам хришћанин, пусти ме матери!" и поче ручицама својим гребати судију одвраћајући своје лице од њега. Судија се расрдио и треснуо Кирика о земљу који се скотрља низ камене степенице и умре.[3] Видећи како Кирик пострада света Јулита беше радосна и заблагодари Богу, што сина њеног удостоји мученичког венца. После многих мука и Јулита би мачем посечена, 304. године.[4]
Мошти светих мученика Кирика и Јулите сматрају се за чудотворне до данашњег дана. Један део моштију ових светитеља налази се у Охриду у цркви св. Богородице Болничке.
Православна црква прославља свете мученике Кирика и Јулиту 15. јула по јулијанском календару.
Посвећен им је Манастир Светих Кирика и Јулите у Смиловцима.
Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.