15. јул

15. јул (15.7.) је 196. дан године по грегоријанском календару (197. у преступној години). До краја године има још 169 дана.

Догађаји

јул
П	У	С	Ч	П	С	Н
1	2	3	4	5	6	7
8	9	10	11	12	13	14
15	16	17	18	19	20	21
22	23	24	25	26	27	28
29	30	31

• 1099 — У Првом крсташком рату Крсташи су освојили Јерусалим.
• 1399 — Прво писано спомињање Јагодине, града у централној Србији, у извештају кнегиње Милице дубровачкој општини.
• 1240 — Новгородска војска кнеза Александра Невског је поразила шведску војску у бици на Неви.
• 1410 — пољско-литвански краљ Владислав II Јагело победио је Тевтонски ред у бици код Гринвалда.
• 1795 — Марсељеза постала званично химна Француске.
• 1813 — Почела велика Турска офанзива на свим фронтовима. Са запада је надирао босански везир са око 100.000 војника. Турска војска је сломила отпор Срба на Морави, Дрини и Тимоку.
• 1834 — Шпанска инквизиција је званично распуштена након скоро 356 година терора.
• 1869 — Француз Иполит Меж Морис је патентирао маргарин, прехрамбени производ којим се покушала спречити масовна глад сиромашних слојева становништва.
• 1918 — Почела је Друга битка на Марни у Првом светском рату офанзивом немачке војске под командом генерала Ериха Лудендорфа.
• 1920 — Одлуком Привременог народног представништва, име државе Краљевство СХС је промењено у Краљевина СХС, тако да је од тог датума званичан назив државе био Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.
• 1937 — Пуштен у саобраћај канал Москва-Волга. Канал је дуг 128 km, дубок 5,5 метара и широк 85 метара. Тиме је регулисана река, а Москва је постала лука повезана са пет мора.
• 1941 — Први пут употребљене „каћуше“, прво ракетно оружје уведено у ратна дејства. То плотунско ракетно оружје употребљено је у бици код Орше у Другом светском рату.
• 1946 — Завршен је Београдски процес, суђење Драгољубу Михаиловићу и још двадесет тројици оптуженика.
• 1958 — На захтев председника Камија Шамуна, америчке снаге искрцале су се у Либану, чиме је започета њихова интервенција. Тиме су власти САД омогућиле Камију Шамуну да се поново кандидује за место председника.
• 1968 — На линији Москва-Њујорк успостављен први директни путнички авио-саобраћај између САД и СССР. Летове су почели обављати авиони компанија Аерофлот и Пан Америка.
• 1974 — Група грчких официра у кипарској Националној гарди и присталица припајања Кипра Грчкој извршила војни удар збацивши са власти председника и архиепископа Макариоса III. Власт је преузео Никос Сампсон, бивши лидер странке ЕОК, a архиепископ Макариос III привремено напустио Кипар.
• 1975 — Сојуз 19 ракета којом је управљао астронаут Алексеј Леонов и Аполо 18 под командом Томаса Стафорда лансирани су у орбиту око Земље, у оквиру совјетско-америчког програма којим је предвиђено њихово спајање у свемиру, два дана касније летелице су се спојиле у орбити, а посаде су размениле поклоне и руковале се. То је била прва права сарадња у свемиру два, у то време, непомирљива непријатеља.
• 1983 — Јерменски терористи напали просторије турске ваздухопловне компаније на париском аеродрому Орли. Том приликом погинуло је шест и рањено 46 људи.
• 1992 — Одржан скуп под називом „Жута трака“ чији је циљ био протест против дискриминације и претњи припадницима других етничких група. Скуп су организовали невладина организација Центар за антиратну акцију и странка Грађански савез Србије, а непосредан повод за протест било је присилно исељавање Хрвата из војвођанског села Хртковци.
• 1995 — Акцијом војске Шри Ланке окончана највећа офанзива тамилских побуњеника од 1987. године. Током те акције погинуло је најмање 300 људи.
• 1999 — На Косово и Метохију стигао шеф цивилне администрације Уједињених нација, Бернар Кушнер, а после доласка међународних мировних снага. Војни званичници су прогласили Косово и Метохију једним од најопаснијих места на свету због великог броја мина које су поставиле све стране у рату.
• 2000 — Зимбабве је поново уредио законом статус црних сељака на фармама у поседу белаца.
• 2001 — Шеик Хасина, премијер Бангладеша, после пет година напустио свој положај. На њему се задржао дуже од свих својих претходника.
• 2016 — Део турске војске је покушао државни удар против турског председника Реџепа Тајипа Ердогана.

Рођења

• 1606 — Рембрант, холандски сликар и графичар. (прем. 1669)
• 1707 — Фрањо Ксавер Пејачевић, хрватски историчар и теолог. (прем. 1781)
• 1718 — Александер Рослин, шведски сликар. (прем. 1793)
• 1892 — Валтер Бенјамин, немачки филозоф, теоретичар културе, социолог, књижевни критичар, преводилац и есејиста. (прем. 1940)
• 1910 — Александар Тирнанић, српски и југословенски фудбалер и фудбалски тренер. (прем. 1992)
• 1918 — Бертрам Брокхаус, канадски физичар, добитник Нобелове награде за физику (1994). (прем. 2003)^[1]
• 1919 — Ајрис Мердок, ирска књижевница и филозофкиња. (прем. 1999)
• 1922 — Леон М. Ледерман, амерички експериментални физичар, добитник Нобелове награде за физику (1988). (прем. 2018)
• 1922 — Божидар Петровић, српски архитекта. (прем. 2012)
• 1924 — Петар Словенски, српски глумац, редитељ и радијски водитељ. (прем. 2002)
• 1928 — Слободан Ж. Марковић, српски историчар књижевности. (прем. 2015)^[2]
• 1930 — Жак Дерида, француски филозоф, зачетник деконструктивизма и један од главних представника постмодернистичког покрета. (прем. 2004)
• 1936 — Џорџ Војнович, амерички политичар и сенатор. (прем. 2016)
• 1940 — Иван Растегорац, српски песник и филмски критичар. (прем. 2010)
• 1946 — Линда Ронстадт, америчка музичарка.
• 1949 — Карл Билт, шведски политичар и дипломата, премијер Шведске (1991—1994).
• 1952 — Тери О’Квин, амерички глумац.
• 1953 — Неда Арнерић, српска глумица. (прем. 2020)
• 1954 — Марио Кемпес, аргентински фудбалер и фудбалски тренер.
• 1956 — Ијан Кертис, енглески музичар, најпознатији као фронтмен и певач групе . (прем. 1980)
• 1956 — Џо Сатријани, енглески музичар, најпознатији као гитариста.
• 1961 — Форест Витакер, амерички глумац, продуцент и редитељ.
• 1961 — Лолита Давидович, канадска глумица.
• 1963 — Бригит Нилсен, данска глумица, модел и музичарка.
• 1967 — Адам Севиџ, амерички предузетник, стручњак за специјалне ефекте и ТВ водитељ.
• 1968 — Летисија Калдерон, мексичка глумица.
• 1971 — Данијела Мартиновић, хрватска певачица.
• 1976 — Марко ди Вајо, италијански фудбалер.
• 1976 — Дијана Кригер, немачко-америчка глумица и модел.
• 1976 — Хуанфран, шпански фудбалер.
• 1979 — Травис Фимел, аустралијски глумац и модел.
• 1980 — Марија Вељковић, српска глумица и ТВ водитељка.
• 1982 — Јован Копривица, српски кошаркаш.
• 1988 — Луис Ибањез, аргентински фудбалер.
• 1988 — Ким Тили, француски кошаркаш.
• 1989 — Ентони Рандолф, америчко-словеначки кошаркаш.
• 1990 — Дејмијан Лилард, амерички кошаркаш.
• 1990 — Тајлер Ханикат, амерички кошаркаш. (прем. 2018)
• 1992 — Вејд ван Никерк, јужноафрички атлетичар.
• 1992 — Страхиња Стојачић, српски кошаркаш.
• 1994 — Стефан Пот, српски кошаркаш.
• 2000 — Армин Ђерлек, српски фудбалер.

Смрти

• 1291 — Рудолф I Хабзбург, цар Светог римског царства (1273—91) и оснивач династије Хабзбурговаца (рођ. 1218)
• 1904 — Антон Павлович Чехов, један од најзначајнијих руских и светских драмских писаца и приповедача (рођ. 1860)^[3]
• 1919 — Херман Емил Фишер, немачки хемичар, добитник Нобелове награде за хемију 1902. године (рођ. 1852)
• 1929 — Хуго фон Хофманштал, аустријски писац (рођ. 1874)
• 1948 — Џон Першинг, амерички генерал (рођ. 1860)
• 1971 — Љубиша Јовановић, позоришни глумац (рођ. 1908)
• 1993 — Божа Илић, српски сликар (рођ. 1919)
• 1997 — Ђани Версаче, италијански модни креатор (рођ. 1946)
• 2006 — Младен Бата Вранешевић, српски музичар, члан групе "Лабораторија звука" (рођ. 1947)
• 2012 — Селест Хоум, америчка глумица, добитница Оскара. (рођ. 1917)
• 2017 — Марјам Мирзахани, иранска математичарка (рођ. 1977)
• 2017 — Мартин Ландау, амерички глумац (рођ. 1928)
• 2018 — Драгутин Шурбек, југословенски и хрватски стонотенисер (рођ. 1946)
• 2018 — Бранимир Бабарогић, некадашњи југословенски фудбалер, фудбалски судија и фудбалски радник (рођ. 1951)

Празници и дани сећања

• Српска православна црква слави:
  • Полагање ризе Пресвете Богородице

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума

Референце

1. „Prince Bira”. Приступљено 15. 7. 2020.CS1 одржавање: Формат датума (веза)
2. „ПРОФ. ДР СЛОБОДАН Ж. МАРКОВИЋ”. fil.bg.ac.rs. Архивирано из оригинала 04. 02. 2022. г. Приступљено 4. 2. 2022.
3. „ЧЕХОВ Антон Павлович”. Енциклопедија Српског народног позоришта. Приступљено 22. 1. 2024.