Колера
From Wikipedia, the free encyclopedia
Колера је акутна инфекција танких црева коју узрокује неке врсте бактерије .[3] Ова бактерија лучи токсин, који изазива повећану секрецију воде и електролита (пре свега јона хлора) у танком цреву, што може довести до тешке дехидратације оболелог и поремећаја ацидо-базне равнотеже. Колера је карактеристична по томе што изазива проливе који трају пар дана,[1] повраћања, грчеве у мишићима,[2] дехидрацију и колапс.[2] Дијареја може да буде толико јака да у току неколико сати доводи до озбиљне дехидрације и имбаланса електролита.[1] То може да доведе до утонућа очију, хладне коже, умањене еластичности коже, наборавања руку и стопала.[4] Дехидрације може да изазове поплављивање коже.[7] Симптоми почињу два сата до пет дана након првог излагања.[2]
Колера | |
---|---|
Слика електронским микроскопом бактерије | |
Специјалности | Инфективна болест |
Симптоми | Велике количине водасте дијареје, повраћање, грчење мишића[1][2] |
Компликације | Дехидрација, електролитни имбаланс[1] |
Време појаве | 2 сата до 5 дана након излагања[2] |
Трајање | Неколико дана[1] |
Узроци | се шири фекално-оралним путем[3][1] |
Фактори ризика | Лоша санитација, недовољна чиста вода за пиће, сиромаштво[1] |
Дијагностички метод | Тест столице[1] |
Превенција | Побољшана санитација, чиста вода, вакцине за колеру[4][1] |
Лечење | Орална рехидрациона терапија, суплементација цика, интравенозни флуиди, антибиотици[1][5] |
Фреквенција | 3–5 милиона људи годишње[1] |
Смртност | 28,800 (2015)[6] |
Колера | |
---|---|
: Бактерија, изазивач колере | |
Класификација и спољашњи ресурси | |
Специјалност | инфектологија, ургентна медицина |
МКБ-10 | A00 |
МКБ-9-CM | 001 |
DiseasesDB | 29089 |
MedlinePlus | 000303 |
eMedicine | med/351 |
Patient UK | Колера |
MeSH | D002771 |
Колеру узрокује више типова бактерије , при чему неки типови узрокују тежу болест од других. Она се шири углавном путем несигурне воде и несигурне хране контаминиране људским изметом који садржи бактерије.[1] Недовољно кувана морска храна је чест узрок.[8] Ова болест се не јавља код животиња. Фактори ризика за појаву ове болести обухватају лошу санитацију, недовољно чисту воду за пиће, и сиромаштво. Постоји могућност да ће растући нивои мора повећати стопу појаве болести.[1] Колера се може дијагнозирати тестом столице.[1] Брзи тест штапићем је доступан, али није прецизан.[9]
Превенција се остварује побољшаном санитацијом и приступом чистој води.[4] Вакцине против колере које се орално администрирају пружају релативно добру заштиту током шест месеци. Додатна корист од ових вакцина је да оне пружају заштиту од још једног типа дијареје који узрокује бактерија . Примарни третман је орална рехидрациона терапија — замена течности са незнатно слатким или сланим растворима.[1] Раствори базирани на пиринчу су најпожељнији.[1] Суплементација цинка је корисна код деце.[5] У тежим случајевима, интравенозне течности, као што је Рингеров лактат, могу да буду неопходне, и антибиотици знатно помажу. Тестирање да се одреди на који антибиотик је колера подложна је корисно у одређивању режима лечења.[2]
По неким проценама колери подлеже 3–5 милиона људи широм света и она узрокује 28,800–130,000 смртних случајева годишње.[1][6] Иако је тренутно класификована као пандемична, она је ретка у развијеном свету. Деца су углавном погођена.[1][10] Колера се јавља у виду епидемија и као хронична болест у појединим областима. Подручја са трајним ризиком од болести обухватају Африку и југоисточну Азију. Мада је ризик од смрти међу онима који су погођени обично мањи од 5%, он може да буде и до 50% међу појединим групама које немају приступ третману.[1] Историјски описи колере су нађени још у 5. веку п. н. е. у Санскриту.[4] Студија колере коју је спровео Џон Сноу у периоду од 1849 до 1854 довела је до знатног напретка у пољу епидемиологије.[4][11]