Крсташки рат 1101.
From Wikipedia, the free encyclopedia
Крсташки рат 1101. је био мањи сукоб састављен од три похода, који су се дешавали током 1100. и 1101. године после успешног завршетка Првог крсташког рата. Добио је назив Крсташки рат малодушних због значајног учешћа повратника из првог крсташког похода.
Крсташки рат 1101. | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Део Крсташких ратова | |||||||
| |||||||
Сукобљене стране | |||||||
Крсташи: Краљевина Француска, Свето римско царство, Византијско царство, Папска држава, Република Ђенова |
Иконијски султанат, Данишменди Емират Алепо | ||||||
Команданти и вође | |||||||
Анселмо IV Милански† Стефан од Блоа† Стјепан Хенрик Одо I од Бургундије Ремон Тулуски Вилијам IX од Аквитаније Иго од Вермандоа Вилијам II од Невера Велф I, војвода Баварске Ида од Формбах-Рателнберга |
Килиџ Арслан Ридван од Алепа Малик Гази | ||||||
Жртве и губици | |||||||
велики | мали |
Успешност Првог крсташког рата је захтевала хитна појачања новоформираној Краљевини Јерусалиму, и папа Паскал II, наследник папе Урбана II (који је умро пре него што је сазнао резултате рата у који је позивао), је захтевао нови поход. Посебно је позивао оне који су се одазвали на претходни позив али нису никад кренули као и оне који су кренули али су се предомислили током пута и вратили. Неки од ових људи су кући били подвргнути великом притиску да се врате на исток. Адела од Блоа, жена Стефана, грофа од Блоа, који је побегао из опсаде Антиохије током 1098. је била толико посрамљена својим мужем да му није дозволила да остане код куће[1].