Крупачко врело
From Wikipedia, the free encyclopedia
Крупачко врело, познато и као Модро око, је јак крашки извор у селу Крупац код Беле Паланке и један од два најјача (друго је Белопаланачко), која избијају у Белопаланачкој котлини. Геолошки састав и тектонски односи у изворишту врела веома су сложени. Права је реткост да се на малом простору Белопаланачке котлине, тј изворишног облука Модрог ока јављају четири врсте кречњачких стена сучељених под различитим условима. Чело изворишног облука изграђено је од банковитих, лева страна од слојевитих, а десна од танкослојних кречњака, док се изнад њих дижу вертикалне литице представљене масивним, спрудним кречњацима.[1]
Модро око | |
---|---|
| |
Тип | крашко |
Издашност | 0,15 - 13,8 |
Температура воде | 10 - 12 °C |
Сабирна површина | 80 2 |
Планински венац | Сврљишке планине |
Геопростор | Белопаланачка котлина |
Област | југоисточна Србија |
Држава | Србија |
Врело је име Модро или Модро око, добило је због воде модро зеленкасте боје (местимично плавичасте) и њене велике дубинске прозрачности. Модрозеленкаста боја воде потиче од боје стана и водених трава а светлоплавичаста се јавља у најдубљим деловима врела. Боја се мења током дана због поднебља и висине Сунца али увек доминира зеленкаста варијанта боје.
Врело спада у ред најиздашнијих крашких врела источне Србије, али истовремено је и тип крашког врела који привидно пресушују или смањују своју издашност, у зависности од климатских промена.
Модро око избија из стенске масе код села Крупац, у северозападном делу Белопаланачке котлине, под високим и скоро вертикалним одсеком Ручистене (589 m), на месту где се стране Сврљишких планина стрмо спуштају у Белопаланачку котлину. Вода избија из врела на висини од око 260 m у једном вртачастом и потопљеном удубљењу.[1]
Водом га храни највећи подземни самородни ток који одводи воду са јужне стране Сврљишких планина. Правац подземних токова, али и површину унутрашњих сливова одредиле су унутрашње антиклинале испод Сврљишких планина, састављен од вододржљивих стена. Тако је у јужној суподолини сврљишког издуженог планинског венца у дужини од преко 25 km, тако је положај унутрашњег развођа одредио да на улазу у Сићевачку клисуру постоји само једно јако Модро или Крупачко врело.[1]