Латиница
систем писања који се користи у већини западних и централноевропских језика / From Wikipedia, the free encyclopedia
Латинична абецеда, такође позната и као римска абецеда, јесте најкориштенији алфабетски систем на свету.[1] Она је систем писања који је оригинално кориштен у античком Риму за писање у латинском језику.[2][3] Латински алфабет је еволуирао из визуелно сличне куманске грчке верзије грчког писма,[4] која је сама проистекла из феничанског абџада,[5], који је изведен из египатских хијероглифа.[6] Етрурци који су владали раним Римом су прихватили кумански грчки алфабет, који је био модификован током времена и постао етрурски алфабет. Taj алфабет су затим прихватили и даље модификовали Римљани, чиме је формиран латински алфабет.
Латиница | |
---|---|
Тип | алфабет |
Језици | латински и романски језици, многи језици Европе, а правописне латинизације постоје за скоро све знане језике |
Временски период | ~700. п. н. е. до садашњости |
Породица | египатски хијероглифи
|
Дечији систем | многе, види: Алфабети на основи латинице |
Сестрински систем | ћирилица коптски алфабет јерменски алфабет грузински алфабет руне |
Правац | слева надесно |
ISO 15924 | Latn, 215 |
Уникод назив | Latin |
Латиница | |||||
---|---|---|---|---|---|
Српска латиница | |||||
Остала слова латинице | |||||
Слова са дијакритицима | |||||
, і | |||||
Слова латинице | |||||
Диграфи латинице |
Током средњег века латински алфабет је кориштен (понекад са модификацијама) за писање у романским језицима, директним наследницима латинског, као и у келтским, германским, балтичким, и неким словенским језицима. У добу колонијализма и хришћанског евангелизма, латинско писмо се проширило изван Европе, и почело је да се користи за писање у домородачким америчким,[7][8] аустралијским,[9][10] аустронежанским,[11][12] аустроазијским,[13][14] и афричким[15][16] језицима. У новије време, лингвисти исто тако имају тенденцију да преферентно користе латинско писмо или међународну фонетску абецеду[17][18][19] (која је сама у знатној мери базирана на латинском писму) за транскрибовање или креирање писаних стандарда за неевропске језике, као што је афрички референтни алфабет.[20][21][22][19] (која је сама у знатној мери базирана на латинском писму) за транскрибовање или креирање писаних стандарда за неевропске језике, као што је афрички референтни алфабет.[20][21]
Термин латински алфабет се може односити на било алфабет који се користи за писање латинског, или на друге алфабете базиране на латинском писму, које је основни се слова заједничких за разне алфабете који су произашли из класичног латинског алфабета, као што је енглески алфабет.[23] Та латинска писма могу да изоставе слова, попут ротокасове абецеде,[24] или да додају слова, као што је случај са данским[25] и норвешким[26] алфабетима. Облици слова су еволуирали током векова, укључујучи развој у средњовековном латинском малих слова, која нису постојала у класичном периоду алфабета.[27][28]