Ћирилица
систем писања / From Wikipedia, the free encyclopedia
Ћирилица је писмо које се користи у неколико словенских језика, као што су: белоруски, бугарски, македонски, руски, русински, црногорски, српски и украјински, а такође и у већем броју других језика у областима Евроазије. Ознака савремене ћирилице према је , а њене старословенске варијанте .
Ћирилица | |
---|---|
Тип | алфабет |
Језици | сви источни и део јужних словенских језика, такође готово сви језици у бившем Совјетском Савезу као и монголски језик |
Временски период | најстарије варијанте постоје око 893.[1] |
Породица | |
Сестрински систем | латиница коптски алфабет јерменски алфабет грузијски алфабет |
Правац | слева надесно |
ISO 15924 | Cyrl, 220 |
Уникод назив | Cyrillic |
Уникод | до до до до |
Савремена ћириличка писма су базирана на старословенској ћирилици,[3][4] која је настала на јужнословенским просторима, у време када су многе, првенствено источне јужнословенске области, биле под влашћу Првог бугарског царства.[5]
Ћирилицу и глагољицу су формулисали Ћирило и Методије који су донели хришћанство код Јужних Словена, или њихови ученици.[6][7][8] То је основа алфабета који се користе у разним језицима, бившим или садашњим, у деловима југоисточне Европе и северне Евроазије, а посебно код оних са словенским пореклом, и код несловенских језика који су под утицајем руског језика. Године 2011, око 252 милиона људи у Евроазији је користило ћирилицу као званични алфабет у својим националним језицима, при чему Русија обухвата око половине тог броја. Са пријемом Бугарске у Европску унију 1. јануара 2007, ћирилица је постала треће званично писмо Европске уније, након латинице и грчког писма.[9]
Ћирилица је изведена из грчког унцијала, проширена словима из старијег глагољичког алфабета, укључујући неке лигатуре. Та додатна слова су додата за старословенске гласове који нису присутни у Грчком. Писмо је названо у част два византијска брата,[10] Ћирила и Методија, који су раније креирали глагољичко писмо. Модерни научници верују да су ћирилицу развили и формализовали рани ученици Ћирила и Методија.
У раном 18. веку ћириличко писмо које је коришћено у Русији је знатно реформисано по налогу Петра Великог, након његовог повратка из дипломатске мисије у западној Европи. Нова форма слова је постала ближа латинском писму, неколико архаичних слова је уклоњено и неколико слова је лично дизајнирао Петар Велики (као што је „Я”, које је било инспирисано латиничким словом „R”). Западноевропска типографска култура је такође прихваћена.[11]