From Wikipedia, the free encyclopedia
Лугошка и карансебешка бановина (рум. , мађ. ) је била бановина (лат. ) која се првобитно налазила у саставу Краљевине Угарске, а потом је прешла под надлежност Кнежевине Трансилваније. Постојала је у раздобљу од 1536. до 1658. године, а обухватала је разна подручја у источном делу Баната. Бановина је добила име по својим централним градовима, Лугошу и Карансебешу. Поред осталих места, у саставу ове бановине неко време се налазио и Вршац. Подручје ове бановине данас највећим делом припада Румунији, а мањим и Србији.[1][2][3][4][5]
Лугошка и карансебешка бановина Lugoška i karansebeška banovina Karánsebesi-Lugosi bánság Banatul de Lugoj-Caransebeș | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
16. век—17. век | |||||||||
Лугошка и карансебешка бановина | |||||||||
Регија | Средња Европа | ||||||||
Земља | Кнежевина Трансилванија | ||||||||
Догађаји | |||||||||
Статус | Бивша покрајина | ||||||||
Владавина | |||||||||
• Облик | бановина | ||||||||
Историја | |||||||||
• Успостављено | 16. век | ||||||||
• Укинуто | 17. век | ||||||||
|
Лугошко-карансебешка бановина је настала након пропасти старе Северинске бановине, која је расформирана недуго по осмаском освајању градова Оршаве (1522) и Северина (1524). Територија старе бановине је тада подељена, тако да њени делови на крајњем југоистоку улазе у састав Кнежевине Влашке, док простор око Северина и Оршаве остаје под османском влашћу, а на северозападним подручјима од Карансебеша према Лугошу настаје нова Лугошко-карансебешка бановина (1536), која остаје под угарском, односно трансилванском влашћу. Остатак данашњег Баната (западни и централни делови) недуго потом долази под директну османску управу и постаје део новоуспостављеног Темишварског пашалука (1552). Бановина је опстала све до османског освајања 1658. године. На простору додтадашње бановине формиран је посебан Лугошко-карасебешки санџак у саставу Темишварски пашалука.
Лугошка и карансебешка бановина је обухватала подручје у којем су се налазили следећи градови:
Значајан део становништва на подручју Лугошко-карансебешке бановине чинили су Срби, који су се на те просторе почели досељавати током 15. века. Већ током прве половине 16. века, шири простор у захвату Дунава, Тисе и Мориша био је претежно српски, услед чега су османске власти, чак и пре коначног освајања (1551-1552), читаво то подручје означавале као Српски вилајет (тур. ). У периоду од 1541. до 1551. године, на тим просторима је успостављен угарско-османски кондоминијум, којим је управљао носилац султановог берата и лугошко-карансебешки бан Петар Петровић, угарски племић српске народоости и један од старатеља малолетног угарског краља Јована II. У време турског освајања и стварања Темишварског пашалука (1551-1552), локални српски прваци су имали значајну улогу и на подручју суседне Лугошко-карансебешке бановине, која је остала изван непосредне османске власти, а један од тадашњих лугошко-севернинских банова био је и српски војвода Никола Цреповић (1559).[6][7][8][9][10]
Православни Срби су на тим просторима имали и своје епархије: Вршачку и Темишварску, које су биле у саставу обновљене Српске патријаршије.[11]
Банови Лугошке и карансебешке бановине били су:
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.