Карашево
From Wikipedia, the free encyclopedia
Remove ads
Карашево (рум. , мађ. ) је насеље и седиште општине Карашево у жупанији Караш-Северин у Румунији.[1][2] Према попису из 2021. године у насељу је био 1.891 становник.[3] Налази се на надморској висини од 281 м.
У Карашеву се налази месна организација Савеза Срба у Румунији.[4]
Remove ads
Историја
Карашево спада у ред најстаријих забележених банатских насеља. Први пут је споменуто у документима 1333. године под називом Karasow, а након тога се стално појављује у разним документима под сличним називом, 1358. године као Nog Carassou и Kyskarassou, 1535. године као Krassowicz. 1550. године као Crassowicz, 1597. године као Crasso, 1690—1700. године као Karasevo, 1717. године као Karasova, 1828. и 1851. године као Karassova, 1913. године као Krassovar, а од Првог светског рата званични румунски назив му је Carașova. При првом спомену у срредњовековним документима 1333. године, наводи се да је у Карашеву било седиште католичког протопрезвитеријата.[5] Карашево се 1500. године спомиње као oppidum, и крајем 17. и почетком 18. века је имало 400 кућа и било једно од највећих насеља и најпознатијих административних и верских центара тог времена на простору данашњег румунског Баната, већа насеља су била само Темишвар и Карансебеш. У појединим радовима се тврди, али без навођења извора, да је Карашево као насеље постојало још од почетка 11. века (Krassovar).[6]
По аустријском царском ревизору Ерлеру 1776. године "Карашова" је место у Карашовском округу, Новопаланачког дистрикта. Има подуправну канцеларију, римокатолички манастир и цркву а становништво је претежно српско.[7]
Remove ads
Становништво
Према попису из 2021. у Карашеву је живео 1.891 становник што је за 450 мање (-19,22%) у односу на попис из 2011. када је било 2.341 становника.[3][8]
Према попису из 2002. године у Карашеву је живело 2.437 становника,[9] а већинско становништво су били Карашевци, етничка група српског говорног подручја, који се углавном декларишу као Хрвати, а мањи део као Карашевци и Срби.
Према попису из 2011. већину станоништва чинили су Хрвати, а од мањина највише је било Румуна и Рома.
Remove ads
Познате личности
- Михај Радан, румунски политичар и професор
- Михај Радан, румунски лингвиста
- Слободан Гера, румунски политичар
- Миљана Радмила Ускату, румунски филолог и етнолог
Види још
Референце
Литература
Спољашње везе
Wikiwand - on
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Remove ads