Луксембург (град)

Луксембург (лукс. , фр. , ) је главни град Великог Војводства Луксембург. Према подацима из 2021. има 128.514 становника^[1].

Луксембург лукс.
Поглед на град
Застава Грб
Административни подаци
Држава	Луксембург
Округ	Округ Луксембург
Кантон	Кантон Луксембург
Становништво
Становништво	‍
— 2021.	128.514
— густина	2.497,36 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	49° 36′ 41″ С; 6° 07′ 51″ И
Временска зона	(), лети ()
Апс. висина	230-402 m
Површина	51,46 km2
Луксембург Луксембург на карти Луксембурга
Остали подаци
Градоначелник	Лиди Полфер
Веб-сајт
vdl.lu

Луксембург је важан финансијски центар и једно од три управна седишта Европске уније (остала два су Брисел и Стразбур).

УНЕСКО је старе квартове и утврђења Луксембурга уврстио у Светску баштину.

Географија

Град се налази на 334 метра надморске висине, на ушћу реке Петрус у Алзет. Простире се на 51,24 km².

Град се налази у умереној климатској зони на прелазу из морске у континенталну. Зиме су топле и преовлађују температуре у плусу а лета су прохладна и температура ретко прелази 20 степени. Током целе године падају кише па су ведри дани ретки.

Флора и фауна су континенталне. Преовлађују храстове и букове шуме у којима живе веверице, јелени и срне. У градским парковима гаје се биљке попут ораха, кајсије и шимшира.

Клима

Историја града

У првим писаним изворима Луксембург се спомиње 963. године. Статус града Луксембург је добио 1244. Град је често мењао власт, па је од 1606. до 1684. и од 1697. до 1724. припадао Шпанији а од 1684. до 1697. и од 1794. до 1815. Француској. Поред тога Луксембург је био под аустријском управом између 1714. и 1794. Коначно је стекао независност 1815. Током Првог и Другог светског рата Луксембург је био под немачком управом. У послератном периоду град се активно развијао, а у данашње време важи за један од најразвијенијих градова у Европи.

Становништво

Луксембург је град са свега 92 хиљаде становника.

Становници се служе немачким и француским језиком, а поред њих у употреби је и луксембуршки језик који је настао из покрајинских дијалеката немачког језика са великим бројем речи из француског. Сва ова три језика су званична. Широко су распрострањени још енглески језик и језици имиграната.

Већина становника су католици.

Попис 15. фебруара 2010:

Националност	Популација	%
Луксембуржани	35.534	46,34%
Португалци	12.565	16,38%
Холанђани	9.725	12,68%
Французи	6.558	8,55%
Италијани	5.052	6,59%
Белгијанци	2.803	3,66%
Немци	2.307	3,01%
Срби	2.144	2,80%

Знаменитости

• Неоготичка богородична катедрала ()
• Градско утврђење
• Палата великог војводе
• Ратни споменик
• Манастир Нојминстер ()
• Оружана палата
• Адолфов мост
• Градска кућа

Град је седиште универзитета, Радио Луксембурга, више институција ЕУ као Европски суд правде.

У предграђу Луксембурга налази се гробље америчких војника погинулих у Другом светском рату. Ту је сахрањен и генерал Џорџ Патон.

Привреда

Управна зграда компаније Арцелор Митал

Од времена индустријске револуције у Луксембургу је развијена индустрија гвожђа и челика. Данас је у Луксембургу централа највећег светског произвођача челика Арцелор Митал (). То предузеће је настало 2007. уједињењем луксембуршког концерна Арцелор и индијског концерна Митал стил ().

Друга кључна привредна грана је банкарство које је потпомогнуто централним положајем земље у Европи и повољном финансијском и пореском политиком Луксембурга у послератном раздобљу. Финансијске институције су већином смештене у четврти Кирхберг.

Саобраћај

Партнерски градови

• Праг
• London Borough of Camden
• Мец

Галерија

• 
  Централна банка у Луксембургу
• 
  Луксембуршка башта
• 
  Луксембург

Референце

1. „La Ville de Luxembourg composée à 70% d'étrangers”. Virgule (на језику: француски). 2022-01-19. Приступљено 2023-01-06.

Спољашње везе

• Званични веб-сајт
• Званични веб-сајт