From Wikipedia, the free encyclopedia
Мара Бранковић (око 1416, Вучитрн — Јежево, 14. септембар 1487) била је ћерка српског деспота Ђурђа Бранковића и супруга турског султана Мурата II.[1][2]
Мара Бранковић | |
---|---|
Датум рођења | око 1416. |
Место рођења | Вучитрн, |
Датум смрти | 14. септембар 1487. (85/86 год.) |
Место смрти | Јежево, данашње село Дафни у Грчкој, |
Супружник | Мурат II |
Родитељи | Ђурађ Бранковић Јерина Бранковић (по рођењу Ирина Кантакузин) |
Династија | Бранковићи |
По доласку њеног оца на престо Србије, долази до преговора о њеном венчању за турског султана Мурата II, а 1435. одлази у харем у коме има око 300 жена. Мара је друга српска принцеза која је била удата за неког турског султана. Прва је била принцеза Оливера Лазаревић кћи кнеза Лазара и кнегиње Милице, супруга султана Бајазита I 1390—1402. Покушавала је да спречи ослепљење заробљене браће Стефана и Гргура. У Турској борави све до смрти Мурата II 1451. године.
По повратку у Србију од султана Мехмеда II добија област око Дубочице и Лесковца за своје издржавање. После смрти оца 1456. представља важан и најреалнији политички фактор у Србији. Ипак због сукоба са проугарски расположеним братом деспотом Лазаром бежи код султана Мехмеда II код кога има завидан утицај.
Одмах након доласка успела је да добије имање у некадашњем Јежеву (данас село Дафни у Грчкој) у близини Сера и ту је проводила своје дане. Био је то њен избор будући да се ова земља налазила на путу из Србије у Свету гору, а ту су била и имања светогорских манастира. То је било место где су свраћали побожни путници на свом путовању до Свете горе, а Мара им је помагала и пружала одмориште. Осим њих помагала је брата Гргура, ујака Тому Кантакузина, деспотицу Јелену (удовицу брата Лазара), а у Јежеву је уточиште нашла и босанска краљица Мара-Јелена (ћерка деспота Лазара). Ова умна жена је имала утехе и уточиште за свакога, па чак и за деспотицу Јелену. Колики је њен утицај био види се из тога што је њена жеља била пресудна приликом избора неколицине Цариградских патријарха. Умрла је у Јежеву код Сера 1487. године и сахрањена је у оближњем манастиру Косиници. Осим што се појављује као јунакиња неколико историјских романа и студија, Мара Бранковић се појављује и као лик у турској историјској серији о Мехмеду Освајачу под насловом Mehmed Bir Cihan Fatihi која је емитована 2018. године.
Мара је носила мошти Јована Рилског из Великог Трнова у манастир Рила 1469. године.[3]
О њеном животу написано је неколико историјских романа и популарних студија:
16. Младен | ||||||||||||||||
8. Бранко Младеновић | ||||||||||||||||
4. Вук Бранковић | ||||||||||||||||
2. Ђурађ Бранковић | ||||||||||||||||
20. Прибац Хребељановић | ||||||||||||||||
10. Лазар Хребељановић | ||||||||||||||||
5. Мара Лазаревић Бранковић | ||||||||||||||||
22. Вратко Немањић | ||||||||||||||||
11. Милица Хребељановић | ||||||||||||||||
1. Мара Бранковић | ||||||||||||||||
24. Јован VI Кантакузин | ||||||||||||||||
12. Матија Кантакузин | ||||||||||||||||
25. Ирина Асен | ||||||||||||||||
6. Димитрије I Кантакузин | ||||||||||||||||
26. Андроник II Палеолог | ||||||||||||||||
13. Ирина Палеолог | ||||||||||||||||
27. Ирина од Монферата | ||||||||||||||||
3. Ирина Кантакузин | ||||||||||||||||
7. Euphrosyne Palaiologina | ||||||||||||||||
Seamless Wikipedia browsing. On steroids.
Every time you click a link to Wikipedia, Wiktionary or Wikiquote in your browser's search results, it will show the modern Wikiwand interface.
Wikiwand extension is a five stars, simple, with minimum permission required to keep your browsing private, safe and transparent.