1456

1456. је била проста година.

Миленијум:	2. миленијум
Векови:	14. век 15. век 16. век
Деценије:	1430-е 1440-е 1450-е 1460-е 1470-е
Године:	1453 1454 1455 1456 1457 1458 1459
1456 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]
[[Датотека:|312px]]

Догађаји

Јануар

• 6. јануар — Након две године као патријарх Цариграда, православни хришћански патријарх у Османском царству, Генадије Схоларије подноси оставку, а Исидор II је изабран да га замени.
• 24. јануар — Након што је Дорино II Гатилузио преузео власништво над грчком копненом луком Аинос и острвима Самотрака и Имброс, османски султан Мехмед II наређује блокаду луке са 10 бродова и предводи копнену инвазију. Након предаје код Аиноса, Мехмед II шаље свог адмирала Мирзу Јунус Бега да започне преузимање контроле над Самотракијом и Имбросом.

Фебруар

• 25. фебруар — Потписан је Јажелбицки споразум између Велике московске кнежевине (коју је предводио велики кнез Василије II) и Новгородске републике (којом је управљао Василије Шујски), а Василије II постаје кнез Новгорода.
• Док се краљ Хенри VI од Енглеске опоравља од тромесечне борбе са менталном болешћу, Ричард Плантагенет, војвода од Јорка, повлачи се са места заштитника краљевства, а краљ наставља своје дужности.

Март

• 12. март — Након заседања од осам месеци које је почело 9. јула 1455. године, енглески парламент се распушта у Вестминстеру. Краљ Хенри VI даје краљевску сагласност усвојеним законима, укључујући Закон о увозу из 1455. године, којим се забрањује увоз ткане свилене робе произведене ван Енглеске у наредних пет година и Закон о проневери, којим се извршитељима оставина дозвољава грађанска правна средства за повраћај робе коју су слуге украле од својих господара.
• 13. март — Папа Каликст III издаје папску булу којом се признају права Краљевине Португал да колонизује све територије које њени истраживачи открију на западноафричкој обали, а нехришћански староседеоци тих колонија постају стални вазали краља Португала.

Април

• 5. април — Скендерег је упао у Кроју и заробио Моисија, одбеглог из Љешке лиге, који се приклонио османлијама.^[1] Скендербег је помиловао Моисија, будући да му је овај обећао да ће му бити одан све до његове смрти 1464. године.

Мај

• 18. мај — Друга битка код Ороничеје (1456): Османске снаге од 15.000 људи послате су да заузму Албанију, али су их Скендербегове мање снаге дочекале и брзо поразиле.

Јун

• 9. јун — Појављује се Халејева комета, како је приметио хуманистички научник Платина.

Јул

• 7. јул — Поновно суђење Јованки Орлеанки ослобађа је јереси, 25 година након њеног погубљења.
• 22. јул — Неуспешно је окончана османска опсада Београда.
• 22. јул — У бици код Нандорфехервара, Мађари под вођством Јаноша Хуњадија побеђују турску војску султана Мехмеда II. Подневно звоно које је наредио папа Каликст III обележава победу широм хришћанског света. Хуњади умире два месеца касније када је куга захватила мађарски логор.
• 29. јул — У Торуњу је потписан споразум између Краљевине Пољске и плаћеника које је предводио Олдржих Червонка, а Пољска купује 21 тврђаву Червонкиног народа у замену за 463.794 флорина.

Август

• 20. август — Владислав II, владајући принц Влашке, убијен је у борби прса у прса од стране бившег принца, Влада Цепеша, који га је наследио.

Септембар

• 15. септембар — Бургундска држава, предвођена принцом Филипом Добрим, заузима побуњенички град Девентер у Холандији након 32-дневне опсаде коју је бранио Гијсбрехт ван Бредероде, бискуп Утрехта.
• 23. септембар — Папа Каликст III издаје папску булу којом се додељује седмогодишња индулгенција сваком хришћанину који крене на ходочашће Госпе од Стуба у Сарагоси у шпанском Краљевству Арагон.

Октобар

• 17. октобар — Основан је Универзитет у Грајфсвалду, чиме је постао други најстарији универзитет у северној Европи. Због промена граница, од 1648. до 1815. године је најстарији у Шведској, а од 1815. до 1945. године најстарији у Пруској.

Новембар

• 9. новембар — Улрих II, гроф Цељски, регент краља Ладислава од Угарске и гувернер Славоније, Загорја и Далмације, убијен је дан након што је ушао у тврђаву у Београду, очигледно по налогу Ладислава Хуњадија, сина покојног Јана Хуњадија.

Децембар

• 5. децембар — Земљотрес јачине 7,4 степена Рихтерове скале (процењен од стране геолога), први од два на италијанском полуострву, погодио је близу Понтеландолфа (у то време, део Папске државе) у 23:00 часа увече и усмртио чак 70.000 људи.
• 30. децембар — Други земљотрес погодио је италијанско полуострво у Краљевини Напуљ у 21:30 часова и геолози су проценили да је био 7,0 степени Рихтерове скале, након чега је уследио накнадни потрес јачине 6,0 степени Рихтерове скале, и усмртио је неодређен број људи.

Датум непознат

• Википедија:Непознат датум — Пад Атинског војводства под османску власт.
• Википедија:Непознат датум — Османска Инвазија на Србију (1456—1459) Почела османска инвазија на Деспотовину Србију.
• Википедија:Непознат датум — Један од Скендербегових нећака, Ђорђе Стрез Балшић, продао је Модрич тврђаву (данас у Македонији) Османлијама за 30.000 бронзаних дуката. Он је покушао да прикрије овај договор, али Скендербег је некако открио за његову издају и он је послат у затвор у Напуљ.^[2]
• Википедија:Непознат датум — Рођен Скендербегов син, Иван Кастриот II.^[3]

Рођења

Главна категорија: Рођени 1456.

• Иван Кастриот II, Скендербегов син,

Смрти

Главна категорија: Умрли 1456.

• 11. август — Јанош Хуњади, мађарски војсковођа

Децембар

Види још

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума

Референце

1. Babinger 1992, стр. 152. sfn грешка: no target: CITEREFBabinger1992 (help)
2. Noli 1947, стр. 52. sfn грешка: no target: CITEREFNoli1947 (help)
3. Zbornik Odsjeka za Povijesne Znanosti Zavoda za Povijesne i Društvene Znanosti Hrvatske Akademije Znanosti i Umjetnosti. HAZU. 1999. стр. 169. „...1456 rođen je princ Gjon Kastrioti, Skenderbegov sin ... Hamza ... pobjegao je kod sultana Mehmeda II 1456 godine...”